Read Библија: Савремени српски превод Посланица Јаковљева 1 Bible Online

Посланица Јаковљева 1 - Библија: Савремени српски превод bible

Посланица Јаковљева 1

¹Јаков, слуга Божији и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена у дијаспори.

²Сматрајте чистом радошћу, браћо моја, кад год се суочите с разним искушењима,

³знајући да провера ваше вере развија истрајност.

⁴А истрајност нека доврши дело, да будете савршени и потпуни, без икаквог недостатка.

⁵Ако неком од вас недостаје мудрости, нека је замоли од Бога, који сваком радо даје и никог не прекорева, и биће му дато.

⁶Али нека тражи с вером, нимало не сумњајући. Јер, онај ко сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и носи.

⁷Нека такав човек не мисли да ће било шта добити од Господа

⁸— човек подељене душе и непостојан у свему што чини[1].

⁹Нека се сиромашни брат хвали својом узвишеношћу,

¹⁰а богати својом униженошћу, пошто ће нестати као пољски цвет.

¹¹Јер, сунце изађе, настане жега и осуши биљку; цвет јој отпадне, па пропадне сва њена лепота. Тако ће и богаташ свенути идући за својим пословима[2].

¹²Благо човеку који стрпљиво подноси искушење. Јер, када постане прекаљен, примиће венац живота, који је Бог обећао онима који га воле.

¹³Нико, када се суочи с искушењем, не треба да каже: »Бог ме искушава«, јер Бог се не може искушавати злом нити сâм некога искушава.

¹⁴Него, свакога искушава његова сопствена пожуда, која га вуче и мами.

¹⁵Онда пожуда зачне и рађа грех, а грех, учињен, рађа смрт.

¹⁶Не заваравајте се, драга моја браћо.

¹⁷Сваки добар дар и сваки савршен поклон долазе са неба[3], од Оца светлости, који се не мења као варљива сенка.

¹⁸Он је одлучио да нас роди Речју истине, да будемо нека врста првине његових створења.

¹⁹И ово знајте, драга моја браћо: нека сваки човек буде брз да чује, спор да каже и спор да се разгневи,

²⁰јер човеков гнев не ствара праведност пред Богом.

²¹Стога, одбаците сваку нечистоту и преосталу опакост и кротко прихватите Реч, која је у вас усађена, која има моћ да спасе ваше душе.

²²Немојте само да слушате Реч и тако се заваравате, него је извршавајте.

²³Јер, ако неко само слуша Реч, а не извршава је, сличан је човеку који посматра своје рођено лице у огледалу:

²⁴погледа се, па оде и одмах заборави како изгледа.

²⁵Али, ко се помно загледа у савршени закон слободе и остане у њему, не заборављајући шта је чуо, него извршавајући дела, тај ће бити благословен у ономе што чини.

²⁶Ако неко мисли да је побожан, а не зауздава свој језик, тај самога себе заварава; његова побожност је узалудна.

²⁷Ово је побожност која је чиста и неокаљана пред Богом Оцем: бринути се за сирочад и удовице у њиховим невољама и себе чувати неопогањеног од света.