Read Библија: Савремени српски превод Судије 9 Bible Online

Судије 9 - Библија: Савремени српски превод bible

Судије 9

¹Авимелех син Јерув-Ваалов оде својим ујацима у Сихем и рече њима и целом братству своје мајке:

²»Упитајте све грађане Сихема: ‚Шта је боље за вас — да над вама влада свих седамдесет Јерув-Ваалових синова или само један човек?‘ Сетите се да сам ја ваша крв[14].«

³Када су његови ујаци пренели његове речи грађанима Сихема, они се приклонише Авимелеху, јер рекоше: »Он нам је рођак.«

⁴Дадоше му седамдесет сребрњака[15] из Ваал-Беритовог храма, па Авимелех унајми неке пустахије, и они пођоше за њим.

⁵Потом оде у кућу свога оца у Офри и на једном камену поби своју браћу, Јерув-Ваалове синове, њих седамдесет. Измаче му само Јотам, најмлађи Јерув-Ваалов син, јер се сакрио.

⁶Тада се сви грађани Сихема и Бет-Мила окупише крај великог дрвета код стуба у Сихему и прогласише Авимелеха за цара.

⁷Када су то јавили Јотаму, он се попе на врх горе Геризим и довикну им: »Чујте ме, житељи Сихема, да би и вас чуо Бог!

⁸»Дрвеће крену да помаже себи цара, па рече маслиновом дрвету: ‚Буди нам цар.‘

⁹»Али маслиново дрво одговори: ‚Зар да престанем да дајем уље, којим се указује част и боговима и људима, да бих имало власт над дрвећем?‘

¹⁰»Тада дрвеће рече смоквином дрвету: ‚Хајде, буди нам цар.‘

¹¹»Али смоквино дрво одговори: ‚Зар да престанем да доносим свој слатки и добри плод да бих имало власт над дрвећем?‘

¹²»Онда дрвеће рече лози: ‚Хајде, буди нам цар.‘

¹³»Али лоза одговори: ‚Зар да престанем да дајем младо вино, које разгаљује и богове и људе, да бих имала власт над дрвећем?‘

¹⁴»На крају све дрвеће рече трновом грму: ‚Хајде, буди нам цар.‘

¹⁵»А трнов грм одговори дрвећу: ‚Ако заиста хоћете да ме помажете за свога цара, дођите и склоните се у мој хлад. Али, ако нећете, онда нека из трновог грма сукне огањ и прогута либанске кедрове.‘

¹⁶»Зар сте, дакле, поступили часно и поштено кад сте Авимелеха прогласили за цара и зар сте се добро понели према Јерув-Ваалу и његовој породици, онако како заслужује?

¹⁷Мој отац се борио за вас, стављајући свој живот на коцку да би вас избавио из руку Мидјанаца,

¹⁸а ви сте се данас дигли против породице мога оца, побили његових седамдесет синова на једном камену, и његовог сина Авимелеха, сина његове робиње, прогласили за цара над житељима Сихема зато што вам је рођак.

¹⁹Ако сте се, дакле, часно и поштено данас понели према Јерув-Ваалу и његовој породици, онда се радујте с Авимелехом и он с вама.

²⁰Али, ако нисте, нека сукне огањ из Авимелеха и прогута житеље Сихема и Бет-Мила и нека из житеља Сихема и Бет-Мила сукне огањ и прогута Авимелеха.«

²¹Онда Јотам брзо побеже у Беер, па је тамо живео, јер се плашио свога брата Авимелеха.

²²Након што је Авимелех три године управљао Израелом,

²³Бог посла злог духа да унесе раздор између Авимелеха и житеља Сихема, па они почеше да му раде иза леђа.

²⁴Бог је тако учинио да би крвави злочин почињен над седамдесеторицом Јерув-Ваалових синова био освећен на Авимелеху, који их је побио, и на житељима Сихема, који су му у томе помогли.

²⁵Тако су грађани Сихема почели да постављају заседе по врховима планина и да пљачкају свакога ко би онуда прошао. То дојавише Авимелеху.

²⁶Гаал син Еведов досели се у Сихем са својом браћом, и житељи Сихема му поклонише своје поверење.

²⁷Након што су изашли на поља, обрали грожђе и изгазили га, направише славље у храму свога бога, па су јели и пили и проклињали Авимелеха.

²⁸Гаал син Еведов рече: »Ко је тај Авимелех и зашто бисмо му ми Сихемци служили? Он је Јерув-Ваалов син, а Зевул је његов намесник. Служите потомцима Хамора, Сихемовог оца! Зашто бисмо служили Авимелеху?

²⁹Е да је овај народ под мојим заповедништвом! Тада бих уклонио Авимелеха! Рекао бих му: ‚Скупи велику војску и изађи на мегдан!‘«

³⁰Када је Зевул, управитељ града, чуо шта је рекао Гаал син Еведов, разгневи се,

³¹па потајно посла гласнике Авимелеху с поруком: »Гаал син Еведов и његова браћа дошли су у Сихем и сада подбуњују град против тебе.

³²Зато ти дођи ноћу са својом војском, па постави заседу у пољу.

³³А ујутро, чим гране сунце, пораните и навалите на град. Када Гаал са својима изађе да те нападне, учини с њима што ти драго.«

³⁴Тако Авимелех и сва његова војска кренуше ноћу и поставише заседе близу Сихема, подељени у четири чете.

³⁵А Гаал син Еведов био је изашао, па је стајао на улазу градске капије баш када су се Авимелех и његова војска дигли из заседе.

³⁶Када их је угледао, Гаал рече Зевулу: »Гледај! Војска силази са врхова планина!« А Зевул му одврати: »То ти се од планинских сенки причињавају људи.«

³⁷Али Гаал опет рече: »Гледај! Војска силази са Земљиног пупка, а цела чета стиже из правца Гатаочевог дрвета!«

³⁸Тада му Зевул рече: »Где су ти сад она брбљива уста којима си говорио: ‚Ко је Авимелех да му служимо?‘ Ово је баш она војска о којој си с презиром говорио. Сад изађи и нападни их!«

³⁹И Гаал изађе предводећи житеље Сихема и нападе Авимелеха.

⁴⁰Авимелех потера Гаала, па овај побеже пред њим, а многи његови падоше смртно рањени пред улазом градске капије.

⁴¹Авимелех остаде да живи у Аруми, а Зевул протера Гаала и његову браћу из Сихема.

⁴²Сутрадан јавише Авимелеху да житељи Сихема излазе на поља,

⁴³па он поведе своју војску, подели је у три чете и постави заседу на пољима. Када је Авимелех видео да народ излази из града, устаде да их нападне.

⁴⁴Он и његова чета извршише јуриш на град и заузеше положај код улаза градске капије, а оне друге две чете извршише јуриш на оне који су били на пољу и побише их.

⁴⁵Читавог тог дана Авимелех је нападао град док га није заузео и побио народ у њему. Потом је разорио град и по њему посуо со.

⁴⁶Сви житељи Сихемске Куле[16] чули су за то и ушли у утврђени део Ел-Беритовог храма.

⁴⁷Када су Авимелеху јавили да су се сви житељи Сихемске Куле тамо окупили,

⁴⁸он се са свом својом војском попе на гору Цалмон. Тамо Авимелех узе секиру и насече грања, па га подиже на раме и рече својој војсци: »Брзо! Урадите исто ово што сте видели да ја радим!«

⁴⁹Тако сва војска насече грања, па пође за Авимелехом. Грање наслагаше уз утврђење и запалише га заједно с људима који су били унутра. Тако изгинуше и сви житељи Сихемске Куле — око хиљаду мушкараца и жена.

⁵⁰Авимелех затим оде у Тевец, утабори се пред њим и заузе га.

⁵¹Али у граду је била утврђена кула, у коју побегоше сви мушкарци и жене, сви житељи града. Они за собом закључаше врата и попеше се на кров куле.

⁵²Авимелех оде до куле и нападе је. Али, док је прилазио улазу у кулу да је запали,

⁵³нека жена му на главу баци горњи млински камен и разби му лобању.

⁵⁴Он одмах довикну свом штитоноши: »Исуци мач и убиј ме, да се после не би говорило: ‚Убила га жена.‘« И штитоноша га прободе, па Авимелех умре.

⁵⁵Када су Израелци видели да је Авимелех мртав, вратише се кући.

⁵⁶Тако је Бог узвратио Авимелеху за зло које је учинио своме оцу када је побио седамдесеторицу своје браће.

⁵⁷Бог учини да се и Сихемцима све њихово зло обије о главу. Тако их је стигла клетва Јотама сина Јерув-Вааловог.