Read Библија: Савремени српски превод Рута 1 Bible Online

Рута 1 - Библија: Савремени српски превод bible

Рута 1

¹За време владавине судија настаде глад у Јудиној земљи. Један човек из Витлејема у Јуди оде са својом женом и своја два сина да као дошљак живи у земљи Моав.

²Човек се звао Елимелех, његова жена Нооми, а његова два сина Махлон и Килјон. Били су Ефратовци из Витлејема у Јуди и отишли су у земљу Моав и у њој се настанили.

³Ноомин муж Елимелех умре, и она остаде са своја два сина.

⁴Они се оженише Моавкама, од којих се једна звала Орпа, а друга Рута. Када су тамо поживели десет година,

⁵умреше и Махлон и Килјон. Тако Нооми остаде и без деце и без мужа.

⁶Када је чула у Моаву да је ГОСПОД прискочио у помоћ свом народу и дао му хране, Нооми се спреми да се оданде врати са својим снахама.

⁷Тако она изађе са своје две снахе из места у ком је живела, па кренуше путем да се врате у Јудину земљу.

⁸Тада Нооми рече својим двема снахама: »Вратите се свака у дом своје мајке. Нека ГОСПОД покаже љубав према вама као што сте ви према својим покојницима и мени.

⁹Дао вам ГОСПОД да обе нађете мир, свака у дому свога мужа.« Потом их пољуби за растанак, а оне гласно заплакаше,

¹⁰па јој рекоше: »Не. Ми ћемо с тобом твоме народу.«

¹¹Али Нооми рече: »Вратите се, кћери моје. Зашто бисте ишле са мном? Зар ћу родити још синова који би вам могли бити мужеви?

¹²Идите, вратите се, кћери моје. Ја сам сувише стара за удају. Чак и кад бих мислила да за мене има наде, кад бих се колико ноћас удала, па родила синове,

¹³зар бисте их чекале док не одрасту? Зар бисте због њих остале неудате? Не, кћери моје. Мени је чемерније него вама, јер се ГОСПОД окренуо против мене.«

¹⁴На то оне опет гласно заплакаше. Потом Орпа пољуби своју свекрву и оде, али Рута остаде с њом.

¹⁵Нооми јој рече: »Ено твоја јетрва се враћа своме народу и својим боговима. Врати се и ти с њом.«

¹⁶Али Рута рече: »Не наговарај ме да те оставим и окренем се од тебе. Јер, куд год ти идеш, идем и ја, и где год се ти настаниш, настанићу се и ја. Твој народ биће мој народ и твој Бог биће мој Бог.

¹⁷Где ти умреш, умрећу и ја и тамо ће ме сахранити. Нека ме ГОСПОД најстроже казни ако ме ишта осим смрти растави од тебе.«

¹⁸Видевши да је Рута чврсто одлучила да иде с њом, Нооми престаде да је одговара.

¹⁹Тако су њих две ишле док нису стигле у Витлејем. А када су стигле, читав град се ускомеша због њих. Жене су говориле: »Да ли је могуће — Нооми!«

²⁰Али она им рече: »Не зовите ме Нооми[1]. Зовите ме Мара[2], јер ми је Свесилни испунио живот горчином.

²¹Отишла сам пуних руку, а сада ме ГОСПОД враћа без игде ичега. Зашто да ме зовете Нооми кад ме је ГОСПОД ударио невољом и Свесилни довео несрећу на мене?«

²²Тако се Нооми вратила из Моава са својом снахом Рутом Моавком. Стигле су у Витлејем баш када је почињала жетва јечма.