Read Библија: Савремени српски превод 1. Самуило 17 Bible Online

1. Самуило 17 - Библија: Савремени српски превод bible

1. Самуило 17

¹Филистејци сабраше војску за бој и окупише се код Сохоа у Јуди. Утаборише се код Ефес-Дамима, између Сохоа и Азеке,

²а Саул и Израелци се окупише и утаборише у долини Ела, где се сврсташе у бојне редове према Филистејцима.

³Филистејци су стајали на једном брду, Израелци на другом, а између њих је била долина.

⁴Тада из филистејског табора иступи њихов изабрани ратник. Звао се Голијат, а био је из Гата. Био је висок шест лаката и педаљ[25].

⁵На глави је имао шлем од бронзе и био обучен у плочасти бронзани оклоп тежак пет хиљада шекела[26].

⁶На ногама је носио бронзане штитнике, а преко плећа му је висило бронзано копље

⁷чија је копљача била као ткалачко вратило, а гвоздени шиљак тежак шест стотина шекела[27]. Пред њим је ишао његов штитоноша.

⁸Голијат стаде и викну према Израеловим бојним редовима: »Зашто сте изашли и сврстали се за бој? Зар ја нисам Филистејац, а ви Саулове слуге? Изаберите једнога, па нека ми дође овамо доле.

⁹Ако буде могао да се бори са мном и убије ме, ми ћемо постати ваши робови. Али ако ја савладам њега и убијем га, ви ћете постати наши робови и служити нам.«

¹⁰Потом Филистејац рече: »Данас изазивам Израелове бојне редове! Дајте ми човека, да се боримо!«

¹¹Када су Саул и сви Израелци чули Филистејчеве речи, унезверише се и силно уплашише.

¹²А Давид је био син Јесеја, Ефратовца из Витлејема у Јуди. Јесеј је имао осам синова, а у Саулово време већ је био веома стар.

¹³Три најстарија Јесејева сина — прворођени Елиав, други Авинадав и трећи Шама — пошла су за Саулом у рат.

¹⁴Давид је био најмлађи. Док су ова тројица најстаријих стално били са Саулом,

¹⁵Давид је повремено одлазио од Саула да напаса стадо свога оца у Витлејему.

¹⁶Четрдесет дана, сваког јутра и вечери, Филистејац Голијат је излазио и изазивао Израелце.

¹⁷Јесеј рече свом сину Давиду: »Узми ову ефу[28] прженог жита и ових десет хлебова, па похитај и однеси то својој браћи у табор.

¹⁸Ових десет сирева однеси заповеднику њихове чете. Види како су ти браћа и донеси ми од њих нешто по чему ћу знати да си ме послушао.

¹⁹Они су са Саулом и Израелцима у долини Ела и боре се против Филистејаца.«

²⁰Сутрадан Давид порани, остави стадо једном пастиру, натовари ону храну и крену као што му је Јесеј заповедио. До табора стиже баш када је војска излазила на борбени положај и извикивала ратни поклич.

²¹Израелци и Филистејци сврставали су се у бојне редове једни наспрам других.

²²Давид остави ону храну чувару залиха и отрча до бојних редова да поздрави браћу.

²³Док је с њима разговарао, онај изабрани ратник Голијат, Филистејац из Гата, изађе из бојних редова и изговори онај исти изазов, па га је и Давид чуо.

²⁴Када су Израелци угледали Голијата, побегоше пред њим у силном страху.

²⁵Говорили су: »Видите ли како онај стално излази? То он излази да вређа Израел. Цар ће дати велико благо ономе ко га убије. А даће му и своју кћер за жену и његову породицу ће ослободити плаћања пореза у Израелу.«

²⁶Давид упита људе који су стајали близу њега: »Шта ће то добити онај ко убије овог Филистејца и скине ову срамоту са Израела? Ко је тај необрезани Филистејац да вређа војске Бога живога?«

²⁷Војници му поновише шта су говорили и рекоше: »Ето то ће добити онај ко га убије.«

²⁸Када је Елиав, Давидов најстарији брат, чуо да овај разговара с војницима, наљути се на Давида, па га упита: »Зашто си дошао овамо доле и коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам колико си уображен и колико ти је срце зло. Дошао си само да гледаш битку.«

²⁹»Шта ли сам сад урадио?« упита Давид. »Зар не смем ни да говорим?«

³⁰Онда се окрену неком другом и упита оно исто, а војници су му одговарали као и пре.

³¹Када се прочуло шта је Давид питао и када су то пренели Саулу, он посла по њега.

³²Давид рече Саулу: »Нека се нико не обесхрабрује због тог Филистејца. Ја, твој слуга, ићи ћу и борити се с њим.«

³³Саул одврати: »Ниси ти у стању да изађеш против тог Филистејца и да се бориш с њим. Јер, ти си још дечак, а он је ратник од своје младости.«

³⁴Али Давид рече Саулу: »Ја, твој слуга, чувам овце свога оца. Када лав или медвед дође и однесе неку овцу из стада,

³⁵ја потрчим за њим, ударим га и истргнем му овцу из чељусти. А ако насрне на мене, ја га ухватим за гриву, ударим га и убијем.

³⁶Ја, твој слуга, убио сам и лава и медведа. Овај необрезани Филистејац проћи ће као један од њих, јер је вређао војске Бога живога.

³⁷ГОСПОД, који ме је избавио из лављих и медвеђих шапа, избавиће ме и из шака овог Филистејца.« На то Саул рече Давиду: »Иди и нека ГОСПОД буде с тобом.«

³⁸Саул онда обуче Давида у своју ратну одору, на главу му стави бронзани шлем и обуче га у оклоп.

³⁹Давид припаса свој мач преко оклопа и покуша да хода, али није био навикао на такву опрему. »Не могу у овоме да идем«, рече Саулу, »јер нисам навикао.« И све скину.

⁴⁰Онда узе у руку свој штап, изабра пет облутака из потока, стави их у џеп своје пастирске торбе, па с праћком у руци крену према Филистејцу.

⁴¹Филистејац се примицао све ближе Давиду, а његов штитоноша је ишао пред њим.

⁴²Када је Филистејац боље погледао Давида, презре га, пошто је видео да је овај још дечак, румен и леп.

⁴³»Зар сам ја пас«, рече он Давиду, »кад на мене идеш штаповима?« Онда прокле Давида својим боговима,

⁴⁴па му рече: »Само дођи. Даћу твоје месо птицама и зверима.«

⁴⁵Али Давид рече Филистејцу: »Ти на мене идеш мачем, копљем и сулицом, а ја на тебе идем у име ГОСПОДА над војскама, Бога војски Израелових, које си вређао.

⁴⁶Данас ће те ГОСПОД предати у моје руке, и ја ћу те оборити и одрубити ти главу. Данас ћу лешеве филистејских војника дати птицама и зверима, па ће сва земља знати да у Израелу има Бог.

⁴⁷И сви овде окупљени знаће да ГОСПОД не спасава мачем или копљем. Јер, битка је ГОСПОДЊА, и он ће вас предати у наше руке.«

⁴⁸Док се Филистејац примицао да га нападне, Давид брзо потрча према филистејским бојним редовима да нападне њега.

⁴⁹Он посегну руком у торбу, извади из ње један камен, па га хитну из праћке и погоди Филистејца у чело. Овоме се камен зари у чело и он паде ничице на земљу.

⁵⁰Тако је Давид праћком и каменом савладао Филистејца — без мача у руци оборио је Филистејца и убио га.

⁵¹Давид притрча до Филистејца и наднесе се над њега, па му извуче мач из корица, уби га и одруби му главу. Када су Филистејци видели да је њихов ратник мртав, побегоше.

⁵²Тада Израелци и Јудеји јурнуше напред уз бојни поклич, па су гонили Филистејце све до улаза у Гат[29] и до капија Екрона. Убијени Филистејци лежали су по путу за Шаарајим све до Гата и Екрона.

⁵³Када су се Израелци вратили из потере за Филистејцима, опљачкаше њихов табор.

⁵⁴Давид узе Филистејчеву главу и однесе је у Јерусалим, а његово оружје стави у свој шатор.

⁵⁵Док је гледао како Давид излази на мегдан Филистејцу, Саул упита Авнера, главног заповедника војске: »Авнере, чији је син тај младић?« А Авнер одговори: »Живога ми тебе, царе, не знам.«

⁵⁶Тада цар рече: »Сазнај.«

⁵⁷Чим се Давид вратио пошто је убио Филистејца, Авнер га доведе пред Саула. А Давид је још у руци држао Филистејчеву главу.

⁵⁸»Чији си ти син, младићу?« упита га Саул. А Давид одговори: »Ја сам син твога слуге Јесеја из Витлејема.«