Read Библија, Караджич, 1865 Postanak 24 Bible Online

Postanak 24 - Библија, Караджич, 1865 bible

Postanak 24

¹А Аврам беше стар и временит, и Господ беше благословио Аврама у свему;

²И рече Аврам слузи свом најстаријем у кући својој, који беше над свим добром његовим: Метни руку своју под стегно моје,

³Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мом између кћери ових Хананеја, међу којима живим;

⁴Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мом Исаку.

⁵А слуга му рече: и ако девојка не хтедбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твог у земљу из које си се иселио?

⁶А Аврам му рече: Пази да не одведеш сина мог онамо.

⁷Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мог и из земље рода мог, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: Семену ћу твом дати земљу ову, Он ће послати анђела свог пред тобом да доведеш жену сину мом оданде.

⁸Ако ли девојка не хтедбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мог немој одвести онамо.

⁹И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару свом, и закле му се за ово.

¹⁰Тада слуга узе десет камила између камила господара свог да иде, јер све благо господара његовог беше под његовом руком; и отишавши дође у Месопотамију до града Нахоровог.

¹¹И пусти камиле да полежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде;

¹²И рече: Господе Боже господара мог Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мом Авраму.

¹³Ево, ја ћу стајати код овог студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.

¹⁴Којој девојци кажем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си наменио слузи свом Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мом.

¹⁵И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамовог, дође с крчагом на рамену.

¹⁶И беше врло лепа, још девојка, још је човек не беше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође;

¹⁷А слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твог.

¹⁸А она рече: На пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.

¹⁹И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију.

²⁰И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свим камилама његовим.

²¹А човек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његовом или није.

²²А кад се камиле напише, извади човек златну гривну од по сикала и метну јој око чела, и две наруквице метну јој на руке од десет сикала злата.

²³И рече: Чија си кћи? Кажи ми. Има ли у кући оца твог места за нас да преноћимо?

²⁴А она му рече: Ја сам кћи Ватуила сина Мелшиног, кога роди Нахору.

²⁵Још рече: Има у нас много сламе и пиће и места за ноћиште.

²⁶Тада човек савивши се поклони се Господу,

²⁷И рече: Благословен да је Господ Бог господара мог Аврама, што не остави милост своју и веру своју према господару мом, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мог.

²⁸А девојка отрча и све ово каза у дому матере своје.

²⁹А Ревека имаше брата, коме име беше Лаван; и истрча Лаван к човеку на студенац,

³⁰Како виде гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу где Ревека сестра му рече: Тако ми каза човек; дође к човеку; а он стајаше код камила на студенцу.

³¹И рече: Ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? Спремио сам кућу, има места и за камиле.

³²И доведе човека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што беху с њим;

³³И поставише му да једе; али он рече: Нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: Говори.

³⁴Тада рече: Ја сам слуга Аврамов.

³⁵А Господ је благословио господара мог веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца.

³⁶И још Сара жена господара мог роди сина господару мом у старости његовој, и он му даде све што има.

³⁷А мене закле господар мој говорећи: Немој довести сину мом жене између кћери ових Хананеја, међу којима живим;

³⁸Него иди у дом оца мог и у род мој, да доведеш жену сину мом.

³⁹А ја рекох господару свом:

⁴⁰Може бити да девојка неће хтети поћи са мном.

⁴¹А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живех, послаће анђела свог с тобом, и даће срећу твом путу да доведеш жену сину мом од рода мог, из дома оца мог.

⁴²Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја.

⁴³И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мог Аврама, ако си дао срећу путу мом, којим идем,

⁴⁴Ево, ја ћу стајати код студенца: која девојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: Дај ми да се напијем мало воде из крчага твог,

⁴⁵А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је наменио Господ сину господара мог.

⁴⁶Ја још не изговорих у срцу свом, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати; и ја јој рекох: Дај ми да се напијем.

⁴⁷А она брже спустивши са себе крчаг рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје.

⁴⁸И запитах је говорећи: Чија си кћи? А она одговори: Ја сам кћи Ватуила сина Нахоровог, ког му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке;

⁴⁹И падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мог Аврама, што ме доведе правим путем да нађем кћер брата господара свог за сина његовог.

⁵⁰Ако ћете дакле учинити љубав и веру господару мом, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лево.

⁵¹А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твог господара, као што каза Господ.

⁵²А кад чу слуга Аврамов речи њихове, поклони се Господу до земље;

⁵³И извади закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такође и брату њеном и матери њеној даде дарове.

⁵⁴Потом једоше и пише он и људи који беху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: Пустите ме господару мом.

⁵⁵А брат и мати њена рекоше: Нека остане девојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.

⁵⁶А он им рече: Немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мом путу; пустите ме да идем господару свом.

⁵⁷Тада рекоше: Да зовемо девојку, и упитамо шта она вели.

⁵⁸И дозваше Ревеку и рекоше јој: Хоћеш ићи с овим човеком? А она одговори: Хоћу.

⁵⁹И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њену са слугом Аврамовим и људима његовим.

⁶⁰И благословише Ревеку и рекоше јој: Сестро наша, да се намножиш на хиљаде хиљада, и семе твоје да наследи врата својих непријатеља!

⁶¹И подиже се Ревека с девојкама својим, и поседаше на камиле, и пођоше с човеком; и слуга узевши Ревеку отиде.

⁶²А Исак иђаше враћајући се од студенца Живога који ме виде јер живљаше у јужном крају;

⁶³А беше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигавши очи своје угледа камиле где иду.

⁶⁴И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле,

⁶⁵И рече слузи: Ко је онај човек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: Оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице.

⁶⁶И приповеди слуга Исаку све што је свршио.

⁶⁷И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиле му. И Исак се утеши за матером својом.