Read Библија, Караджич, 1865 Postanak 30 Bible Online

Postanak 30 - Библија, Караджич, 1865 bible

Postanak 30

¹А Рахиља видевши где не рађа деце Јакову, позавиде сестри својој; и рече Јакову: Дај ми деце, или ћу умрети.

²А Јаков се расрди на Рахиљу, и рече: Зар сам ја а не Бог који ти не да порода?

³А она рече: Ето робиње моје Вале, лези с њом, нека роди на мојим коленима, па ћу и ја имати деце од ње.

⁴И даде му Валу робињу своју за жену, и Јаков леже с њом.

⁵И затрудне Вала, и роди Јакову сина.

⁶А Рахиља рече: Господ ми је судио и чуо глас мој, те ми даде сина. Зато му надеде име Дан.

⁷И Вала робиња Рахиљина затрудне опет, и роди другог сина Јакову;

⁸А Рахиља рече: Борах се жестоко са сестром својом, али одолех. И надеде му име Нефталим.

⁹А Лија видевши где преста рађати узе Зелфу робињу своју и даде је Јакову за жену.

¹⁰И роди Зелфа робиња Лијина Јакову сина;

¹¹И Лија рече: Дође чета. И надеде му име Гад.

¹²Опет роди Зелфа робиња Лијина другог сина Јакову;

¹³И рече Лија: Благо мени, јер ће ме блаженом звати жене. Зато му надеде име Асир.

¹⁴А Рувим изиђе у време жетве пшеничне и нађе мандрагору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: Дај ми мандрагору сина свог.

¹⁵А она јој рече: Мало ли ти је што си ми узела мужа? Хоћеш да ми узмеш и мандрагору сина мог? А Рахиља јој рече: Нека ноћас спава с тобом за мандрагору сина твог.

¹⁶И увече кад се Јаков враћаше из поља, изиђе му Лија на сусрет и рече: Спаваћеш код мене, јер те купих за мандрагору сина свог. И спава код ње ону ноћ.

¹⁷А Бог услиши Лију, те она затрудне, и роди Јакову петог сина.

¹⁸И рече Лија: Господ ми даде плату моју што дадох робињу своју мужу свом. И надеде му име Исахар.

¹⁹И затрудне Лија опет, и роди Јакову шестог сина;

²⁰И рече Лија: Дарива ме Господ даром добрим; да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, јер му родих шест синова. Зато му надеде име Завулон.

²¹Најпосле роди кћер, и надеде јој има Дина.

²²Али се Господ опомену Рахиље; и услишивши је отвори јој материцу.

²³И затрудне, и роди сина, и рече: Узе Бог срамоту моју.

²⁴И надеде му име Јосиф, говорећи: Нека ми дода Господ још једног сина.

²⁵А кад Рахиља роди Јосифа, рече Јаков Лавану: Пусти ме да идем у своје место и у своју земљу.

²⁶Дај ми жене моје, за које сам ти служио, и децу моју, да идем, јер знаш како сам ти служио.

²⁷А Лаван му рече: Немој, ако сам нашао милост пред тобом; видим да ме је благословио Господ тебе ради.

²⁸И још рече: Ишти колико хоћеш плате, и ја ћу ти дати.

²⁹А Јаков му одговори: Ти знаш како сам ти служио и каква ти је стока постала код мене.

³⁰Јер је мало било што си имао докле ја не дођох; али се умножи веома, јер те Господ благослови кад ја дођох. Па кад ћу и ја тако себи кућу кућити?

³¹И рече му Лаван: Шта хоћеш да ти дам? А Јаков одговори: Не треба ништа да ми даш; него ћу ти опет пасти стоку и чувати, ако ћеш ми учити ово:

³²Да зађем данас по свој стоци твојој, и одлучим све што је шарено и с белегом, и све што је црно између оваца, и шта је с белегом и шарено између коза, па шта после буде тако, оно да ми је плата.

³³Тако ће ми се после посведочити правда моја пред тобом кад дођеш да видиш заслугу моју: Шта год не буде шарено ни с белегом ни црно између оваца и коза у мене, биће крадено.

³⁴А Лаван рече: Ето, нека буде како си казао.

³⁵И одлучи Лаван исти дан јарце с белегом и шарене и све козе с белегом и шарене, и све на чем беше шта бело, и све црно између оваца, и предаде синовима својим.

³⁶И остави даљине три дана хода између себе и Јакова. И Јаков пасаше осталу стоку Лаванову.

³⁷И узе Јаков зелених прутова тополових и лескових и кестенових, и нагули их до белине која беше на прутовима.

³⁸И меташе нагуљене прутове пред стоку у жлебове и корита кад долажаше стока да пије, да би се упаљивала кад дође да пије.

³⁹И упаљиваше се стока гледајући у прутове, и шта се млађаше беше с белегом, прутасто и шарено.

⁴⁰И Јаков одлучиваше млад, и обраћаше стадо Лаваново да гледа у шарене и у све црне; а своје стадо одвајаше и не обраћаше га према стаду Лавановом.

⁴¹И кад се год упаљиваше стока рана, меташе Јаков прутове у корита пред очи стоци да би се упаљивала гледајући у прутове;

⁴²А кад се упаљиваше позна стока, не меташе; тако позне биваху Лаванове а ране Јаковљеве.

⁴³И тако се тај човек обогати врло, те имаше много стоке и слуга и слушкиња и камила и магараца.