Read Библија, Караджич, 1865 Postanak 34 Bible Online

Postanak 34 - Библија, Караджич, 1865 bible

Postanak 34

¹А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа девојке у оном крају.

²А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.

³И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и девојка му омиле, и он јој се умиљаваше.

⁴И рече Сихем Емору оцу свом говорећи: Ожени ме овом девојком.

⁵А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не дођу.

⁶А Емор отац Сихемов изиђе к Јакову да се разговори с њим.

⁷А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгневише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити.

⁸Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.

⁹И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се.

¹⁰Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.

¹¹И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете.

¹²Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену.

¹³А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његовом преварно, јер осрамоти Дину сестру њихову.

¹⁴И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човека необрезаног, јер је то срамота нама.

¹⁵Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.

¹⁶Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.

¹⁷Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо.

¹⁸И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом.

¹⁹И момак не оклеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиле веома; и он беше највише поштован између свих у кући оца свог.

²⁰И отиде Емор и син му Сихем на врата града свог, и рекоше грађанима говорећи:

²¹Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих.

²²Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обрежу, као што су они обрезани.

²³Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас.

²⁴И који излажаху на врата града његовог, сви послушаше Емора и Сихема сина његовог; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његовог.

²⁵А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.

²⁶Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше.

²⁷Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.

²⁸И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу.

²⁹И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући.

³⁰А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој.

³¹А они рекоше: Зар са сестром нашом да раде као с курвом?