Read Библија, Караджич, 1865 1 Kraljevima 17 Bible Online

1 Kraljevima 17 - Библија, Караджич, 1865 bible

1 Kraljevima 17

¹Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника галадских: Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, ових година неће бити росе ни дажда докле ја не кажем.

²Потом дође њему реч Господња говорећи:

³Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану.

⁴И из оног потока пиј, а гавранима сам заповедио да те хране онде.

⁵И он отиде и учини по речи Господњој, и отишавши стани се код потока Хората, који је према Јордану.

⁶И онде му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.

⁷Али после годину дана пресахну поток, јер не беше дажда у земљи.

⁸Тада дође њему реч Господња говорећи:

⁹Устани, иди у Сарепту сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни.

¹⁰И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: Донеси ми мало воде у суду да се напијем.

¹¹И она пође да донесе; а он је викну и рече: Донеси ми и хлеба мало.

¹²А она рече: Тако да је жив Господ Бог твој, немам печеног хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо.

¹³А Илија рече јој: Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом.

¹⁴Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.

¹⁵И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њен годину дана;

¹⁶Брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије.

¹⁷А после тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну.

¹⁸И она рече Илији: Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?

¹⁹А он јој рече: Дај ми сина свог. И узевши га из наручја њеног однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју.

²⁰Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина?

²¹И пруживши се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова.

²²И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе.

²³А Илија узевши дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: Види, жив је твој син.

²⁴А жена рече Илији: Сада знам да си човек Божји и да је реч Господња у твојим устима истина.