Read Библија, Караджич, 1865 Izlazak 22 Bible Online

Izlazak 22 - Библија, Караджич, 1865 bible

Izlazak 22

¹Ко украде вола или овцу или козу, и закоље или прода, да врати пет волова за једног вола, а четири овце или козе за једну овцу или козу.

²Ако се лупеж ухвати где поткопава, те буде рањен тако да умре, да не буде крив за крв онај који га буде убио;

³Али ако се буде сунце родило, да је крив за крв. А лупеж све да накнади; ако ли не би имао, онда да се он прода за своју крађу.

⁴Ако се нађе шта је покрао у његовој руци живо, био во или магарац или овца или коза, да врати двоструко.

⁵Ко потре њиву или виноград пустивши стоку своју да пасе по туђој њиви, да накнади најбољим са своје њиве и најбољим из свог винограда.

⁶Ако изађе ватра и наиђе на трње, па изгори стог или жито које још стоји или њива, да накнади онај који је запалио.

⁷Ако ко да ближњему свом новце или посуђе на оставу, па се украде из куће његове, ако се нађе лупеж, да плати двојином;

⁸Ако ли се не нађе лупеж, онда господар од оне куће да стане пред судије да се закуне да није посегао руком својом на ствар ближњег свог.

⁹За сваку ствар за коју би била распра, или за вола или за магарца или за овцу или за козу, или за хаљину, за сваку ствар изгубљену, кад ко каже да је његова, пред судије да дође распра обојице, па кога осуде судије, онај да врати ближњему свом двојином.

¹⁰Ако ко да ближњему свом да чува магарца или вола или овцу или козу или како год живинче, па угине или охроне, или га ко отера а да нико не види,

¹¹Заклетва Господња нека буде између њих, да није посегао руком својом на ствар ближњег свог, и господар од ствари нека пристане, а онај да не плати.

¹²Ако ли му буде украдено, нека плати господару његовом.

¹³Ако ли га буде растргла зверка да донесе од њега сведоџбу, и да не плати шта је растргнуто.

¹⁴Ако ко узме од ближњег свог живинче на послугу, па охроне или угине, а господар му не буде код њега, да плати.

¹⁵Ако ли господар буде код њега, да не плати. Ако ли буде најмљено, да плати само најам.

¹⁶Ко би преварио девојку, која није заручена, те би спавао с њом, да јој да мираз и узме је за жену.

¹⁷А ако му је отац њен не би хтео дати, да да новаца колико иде у мираз девојци.

¹⁸Вештици не дај да живи.

¹⁹Ко би облежао живинче, да се погуби.

²⁰Ко жртву приноси боговима другим осим јединог Господа, да се истреби као проклетник.

²¹Дошљаку немој чинити криво нити га уцвелити, јер сте били дошљаци у земљи мисирској.

²²Немојте уцвелити удовице и сироте.

²³Ако ли коју уцвелиш у чем год, и повиче к мени, чућу вику њену,

²⁴И запалиће се гнев мој, и побићу вас мачем, па ће ваше жене бити удовице и ваша деца сироте.

²⁵Кад даш у зајам новаца народу мом, сиромаху који је код тебе, немој му бити као каматник, не ударајте на њ камате.

²⁶Ако узмеш у залогу хаљину ближњему свом, врати му је пре него сунце зађе;

²⁷Јер му је то све одело чим заклања тело своје; у чем ће спавати? Па кад повиче к мени, ја ћу га чути, јер сам милостив.

²⁸Немој псовати судије, и старешини народа свог не говори ружно.

²⁹Од летине своје и од житких ствари својих немој се затезати да принесеш првине; првенца између синова својих мени да даш.

³⁰Тако чини с волом својим и с овцом и с козом; седам дана нека буде с мајком својом, а осмог дана да га даш мени.

³¹Бићете ми свети људи; меса у пољу растргнута не једите, баците га псима.