Read Библија, Караджич, 1865 Jov 14 Bible Online

Jov 14 - Библија, Караджич, 1865 bible

Jov 14

¹Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.

²Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.

³И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!

⁴Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.

⁵Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.

⁶Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.

⁷Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;

⁸Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,

⁹Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.

¹⁰А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?

¹¹Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,

¹²Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.

¹³О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!

¹⁴Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.

¹⁵Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.

¹⁶А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.

¹⁷Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.

¹⁸Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,

¹⁹И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.

²⁰Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.

²¹Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.

²²Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.