Read Библија, Караджич, 1865 Jov 31 Bible Online

Jov 31 - Библија, Караджич, 1865 bible

Jov 31

¹Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

²Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

³Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

⁴Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

⁵Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

⁶Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

⁷Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

⁸Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

⁹Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

¹⁰Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

¹¹Јер је то грдило и безакоње за судије.

¹²Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

¹³Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

¹⁴Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

¹⁵Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

¹⁶Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

¹⁷И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

¹⁸Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

¹⁹Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

²⁰Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

²¹Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

²²Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

²³Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

²⁴Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

²⁵Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

²⁶Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

²⁷И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

²⁸И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

²⁹Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

³⁰Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

³¹Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

³²Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

³³Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

³⁴Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

³⁵О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

³⁶Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

³⁷Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

³⁸Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

³⁹Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

⁴⁰Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.