Read Библија, Караджич, 1865 Jov 9 Bible Online

Jov 9 - Библија, Караджич, 1865 bible

Jov 9

¹А Јов одговори и рече:

²Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?

³Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.

⁴Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?

⁵Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;

⁶Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;

⁷Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;

⁸Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;

⁹Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;

¹⁰Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.

¹¹Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.

¹²Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?

¹³Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.

¹⁴А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?

¹⁵Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.

¹⁶Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.

¹⁷Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.

¹⁸Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.

¹⁹Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?

²⁰Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.

²¹Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.

²²Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.

²³Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.

²⁴Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?

²⁵Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.

²⁶Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.

²⁷Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;

²⁸Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.

²⁹Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?

³⁰Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,

³¹Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.

³²Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;

³³Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.

³⁴Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;

³⁵Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.