Read Библија, Караджич, 1865 Psalmi 104 Bible Online

Psalmi 104 - Библија, Караджич, 1865 bible

Psalmi 104

¹Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.

²Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;

³Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.

⁴Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.

⁵Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.

⁶Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.

⁷Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.

⁸Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.

⁹Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.

¹⁰Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

¹¹Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.

¹²На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.

¹³Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.

¹⁴Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.

¹⁵И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.

¹⁶Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.

¹⁷На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.

¹⁸Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.

¹⁹Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.

²⁰Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;

²¹Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.

²²Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.

²³Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.

²⁴Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.

²⁵Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

²⁶Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.

²⁷Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.

²⁸Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.

²⁹Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.

³⁰Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

³¹Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!

³²Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.

³³Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.

³⁴Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.

³⁵Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!