Read Библија, Караджич, 1865 Psalmi 89 Bible Online

Psalmi 89 - Библија, Караджич, 1865 bible

Psalmi 89

¹Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.

²Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:

³"Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:

⁴Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."

⁵Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.

⁶Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?

⁷Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.

⁸Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.

⁹Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.

¹⁰Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.

¹¹Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.

¹²Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.

¹³Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.

¹⁴Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.

¹⁵Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;

¹⁶Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.

¹⁷Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.

¹⁸Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.

¹⁹Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.

²⁰Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.

²¹Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.

²²Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.

²³Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.

²⁴Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.

²⁵Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.

²⁶Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.

²⁷И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.

²⁸Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.

²⁹Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.

³⁰Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;

³¹Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,

³²Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;

³³Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;

³⁴Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.

³⁵Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?

³⁶Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;

³⁷Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."

³⁸А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;

³⁹Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.

⁴⁰Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.

⁴¹Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.

⁴²Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.

⁴³Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;

⁴⁴Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;

⁴⁵Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.

⁴⁶Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?

⁴⁷Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?

⁴⁸Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?

⁴⁹Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.

⁵⁰Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,

⁵¹Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.

⁵²Благословен Господ увек! Амин, амин.