Read Библија, Караджич, 1865 Poslovice 1 Bible Online

Poslovice 1 - Библија, Караджич, 1865 bible

Poslovice 1

¹Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,

²Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,

³Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,

⁴Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.

⁵Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,

⁶Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.

⁷Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.

⁸Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.

⁹Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.

¹⁰Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;

¹¹Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;

¹²Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;

¹³Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;

¹⁴Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;

¹⁵Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.

¹⁶Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.

¹⁷Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;

¹⁸А они вребају своју крв и заседају својој души.

¹⁹Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.

²⁰Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;

²¹У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;

²²Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?

²³Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.

²⁴Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,

²⁵Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;

²⁶Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;

²⁷Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

²⁸Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.

²⁹Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;

³⁰Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.

³¹Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.

³²Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.

³³Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.