Read Библија, Караджич, 1865 Poslovice 14 Bible Online

Poslovice 14 - Библија, Караджич, 1865 bible

Poslovice 14

¹Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

²Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

³У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

⁴Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

⁵Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

⁶Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

⁷Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

⁸Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

⁹Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

¹⁰Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

¹¹Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

¹²Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

¹³И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

¹⁴Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

¹⁵Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

¹⁶Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

¹⁷Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

¹⁸Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

¹⁹Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

²⁰Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

²¹Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

²²Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

²³У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

²⁴Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

²⁵Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

²⁶У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

²⁷Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

²⁸У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

²⁹Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

³⁰Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

³¹Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

³²За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

³³Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

³⁴Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

³⁵Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.