Read Библија, Караджич, 1865 Poslovice 17 Bible Online

Poslovice 17 - Библија, Караджич, 1865 bible

Poslovice 17

¹Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.

²Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.

³Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.

⁴Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.

⁵Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.

⁶Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.

⁷Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.

⁸Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.

⁹Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.

¹⁰Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.

¹¹Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.

¹²Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.

¹³Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.

¹⁴Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.

¹⁵Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.

¹⁶На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?

¹⁷У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.

¹⁸Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.

¹⁹Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.

²⁰Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.

²¹Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.

²²Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.

²³Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.

²⁴Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.

²⁵Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.

²⁶Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.

²⁷Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.

²⁸И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.