Read Библија, Караджич, 1865 Poslovice 24 Bible Online

Poslovice 24 - Библија, Караджич, 1865 bible

Poslovice 24

¹Не завиди злим људима нити жели да си с њима.

²Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.

³Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.

⁴И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.

⁵Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.

⁶Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.

⁷Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.

⁸Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.

⁹Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.

¹⁰Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.

¹¹Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.

¹²Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?

¹³Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.

¹⁴Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.

¹⁵Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.

¹⁶Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.

¹⁷Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.

¹⁸Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.

¹⁹Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.

²⁰Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.

²¹Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.

²²Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?

²³И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.

²⁴Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.

²⁵А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.

²⁶Ко говори речи истините, у уста љуби.

²⁷Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.

²⁸Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.

²⁹Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.

³⁰Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;

³¹И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.

³²И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.

³³Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,

³⁴У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.