Read Библија, Караджич, 1865 Poslovice 6 Bible Online

Poslovice 6 - Библија, Караджич, 1865 bible

Poslovice 6

¹Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,

²Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.

³Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.

⁴Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.

⁵Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.

⁶Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.

⁷Нема вођу ни управитеља ни господара;

⁸И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.

⁹Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?

¹⁰Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,

¹¹У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.

¹²Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;

¹³Намигује очима, говори ногама, показује прстима;

¹⁴Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.

¹⁵Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.

¹⁶На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:

¹⁷Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,

¹⁸Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,

¹⁹Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.

²⁰Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.

²¹Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.

²²Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;

²³Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;

²⁴Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.

²⁵Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.

²⁶Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.

²⁷Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?

²⁸Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?

²⁹Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.

³⁰Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;

³¹Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.

³²Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;

³³Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.

³⁴Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;

³⁵Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.