Read Библија, Караджич, 1865 Isaija 10 Bible Online

Isaija 10 - Библија, Караджич, 1865 bible

Isaija 10

¹Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,

²Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж.

³А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју?

⁴Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.

⁵Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост.

⁶На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама.

⁷Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истреби многе народе.

⁸Јер ће рећи: Кнезови моји нису ли сви цареви?

⁹Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск?

¹⁰Како је рука моја нашла царства лажних богова, којих ликови беху јачи од јерусалимских и самаријских,

¹¹Нећу ли учинити Јерусалиму и његовим лажним боговима онако како сам учинио Самарији и њеним лажним боговима?

¹²Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових.

¹³Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике.

¹⁴И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне.

¹⁵Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.

¹⁶Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.

¹⁷Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.

¹⁸И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне.

¹⁹И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати.

²⁰И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином.

²¹Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силном.

²²Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда.

²³Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.

²⁴Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.

²⁵Јер још мало, и гнев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.

²⁶Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.

²⁷И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања.

²⁸Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.

²⁹Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже.

³⁰Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!

³¹Мадмина побеже, становници гевимски утекоше.

³²Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, на хум јерусалимски.

³³Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; шта је високо посећи ће, и шта је уздигнуто снизиће.

³⁴И густу ће шуму исећи секиром, и Ливан ће пасти од Силнога.