Read Библија, Караджич, 1865 Isaija 2 Bible Online

Isaija 2 - Библија, Караджич, 1865 bible

Isaija 2

¹Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим.

²Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи.

³И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.

⁴И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.

⁵Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој.

⁶Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.

⁷И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја.

⁸Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.

⁹И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.

¹⁰Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог.

¹¹Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.

¹²Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени,

¹³И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске,

¹⁴И на све горе високе и на све хумове издигнуте,

¹⁵И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,

¹⁶И на све лађе тарсиске и на све ликове миле.

¹⁷Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.

¹⁸И идола ће нестати сасвим.

¹⁹И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.

²⁰Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима,

²¹Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.

²²Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?