Read Библија, Караджич, 1865 Isaija 33 Bible Online

Isaija 33 - Библија, Караджич, 1865 bible

Isaija 33

¹Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.

²Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.

³Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.

⁴И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.

⁵Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.

⁶И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.

⁷Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:

⁸Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.

⁹Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.

¹⁰Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.

¹¹Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.

¹²И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.

¹³Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.

¹⁴Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?

¹⁵Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;

¹⁶Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.

¹⁷Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.

¹⁸Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?

¹⁹Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.

²⁰Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.

²¹Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.

²²Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.

²³Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.

²⁴И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.