Read Библија, Караджич, 1865 Isaija 42 Bible Online

Isaija 42 - Библија, Караджич, 1865 bible

Isaija 42

¹Ево слуге мог, кога подупирем, изабраника мог, који је мио души мојој; метнућу Дух свој на Њега, суд народима јављаће.

²Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас Његов по улицама.

³Трску стучену неће преломити, и свештило које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини.

⁴Неће Му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку Његову.

⁵Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:

⁶Ја Господ дозвах Те у правди, и држаћу Те за руку, и чуваћу Те, и учинићу Те да будеш завет народу, видело народима;

⁷Да отвориш очи слепима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који седе у тами.

⁸Ја сам Господ, то је име моје, и славу своју нећу дати другом ни хвалу своју ликовима резаним.

⁹Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, пре него настане казујем вам.

¹⁰Певајте Господу песму нову, хвалу Његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.

¹¹Пустиња и градови њени, села где станује Кидар, нека подигну глас, нека певају који живе по стенама, нека кликују саврх гора.

¹²Нека дају славу Господу, и хвалу Његову нека јављају по острвима.

¹³Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.

¹⁴Ћутах дуго, чињах се глув, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истребити.

¹⁵Опустећу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од река ћу начинити острва, и језера ћу исушити.

¹⁶И водићу слепе путем који нису знали; водићу их стазама које нису знали; обратићу пред њима мрак у светлост и шта је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.

¹⁷Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: Ви сте наши богови.

¹⁸Чујте, глуви; прогледајте, слепи, да видите.

¹⁹Ко је слеп осим слуге мог? И ко је глув као посланик мој кога шаљем? Ко је слеп као Савршени? Ко је слеп као слуга Господњи?

²⁰Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.

²¹Господу беше мио ради правде Његове, учини закон великим и славним.

²²А народ је оплењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати.

²³Ко између вас чује ово и пази и слуша за после?

²⁴Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, коме згрешисмо? Јер не хтеше ходити путевима Његовим нити слушаше закон Његов.

²⁵Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разуме; запали га, али он не мари.