Read Библија, Караджич, 1865 Isaija 63 Bible Online

Isaija 63 - Библија, Караджич, 1865 bible

Isaija 63

¹Ко је оно што иде из Едома, из Восора, у црвеним хаљинама? Красно одевен, корачајући у величини силе своје? Ја сам, који говорим правду и вредан сам спасти.

²Зашто Ти је црвено одело и хаљине Ти као у оног који гази у каци?

³Газих сам у каци, и нико између народа не беше са мном; али их изгазих у гневу свом и потлачих у љутини својој; и крв њихова попрска ми хаљине и искаљах све одело своје.

⁴Јер је дан од освете у срцу мом, и дође година да се моји искупе.

⁵Погледах, а никога не беше да помогне, и зачудих се што никога не беше да подупре; али ме десница моја избави и јарост моја подупре ме.

⁶И изгазих народе у гневу свом, и опојих их јарошћу својом, и пролих на земљу крв њихову.

⁷Помињаћу доброту Господњу, хвалу Господњу за све што нам је учинио Господ, и мноштво добра што је учинио дому Израиљевом по милости својој и по великој доброти својој.

⁸Јер рече: Доиста су мој народ, синови, који неће изневерити. И би им Спаситељ.

⁹У свакој тузи њиховој Он беше тужан, и анђео, који је пред Њим, спасе их. Љубави своје ради и милости своје ради Он их избави, и подиже их и носи их све време.

¹⁰Али се одметаше и жалостише Свети Дух Његов; зато им поста непријатељ, и ратова на њих.

¹¹Али се опомену старих времена, Мојсија, народа свог: где је Онај који их изведе из мора с пастиром стада свог? Где је Онај што метну усред њих Свети Дух свој?

¹²Који их води славном мишицом својом за десницу Мојсијеву? Који раздвоји воду пред њима, да стече себи вечно име?

¹³Који их води преко бездана као коња преко пустиње, да се не спотакоше?

¹⁴Дух Господњи води их тихо, као кад стока силази у долину; тако си водио свој народ да стечеш себи славно име.

¹⁵Погледај с неба, и види из стана светиње своје и славе своје, где је ревност Твоја и сила Твоја, мноштво милосрђа Твог и милости Твоје? Еда ли ће се мени устегнути?

¹⁶Ти си заиста Отац наш, ако и не зна Аврам за нас, и Израиљ нас не познаје; Ти си, Господе, Отац наш, име Ти је, откако је века, Избавитељ наш.

¹⁷Зашто си нам дао да зађемо, Господе, с путева Твојих? Да нам отврдне срце да Те се не бојимо? Врати се ради слуга својих, ради племена наследства свог.

¹⁸Замало наследи народ светости Твоје; непријатељи наши погазише светињу Твоју.

¹⁹Постасмо као они којима ниси никада владао нити је призивано име Твоје над њима.