Read Библија, Караджич, 1865 Levitski Zakonik 22 Bible Online

Levitski Zakonik 22 - Библија, Караджич, 1865 bible

Levitski Zakonik 22

¹И рече Господ Мојсију говорећи:

²Кажи Арону и синовима његовим да се чувају од светих ствари синова Израиљевих, да не би оскврнили свето име моје у оном што ми они посвећују; ја сам Господ.

³Реци им: Ко би год из семена вашег од колена на колено приступио к светим стварима, које би посветили синови Израиљеви Господу, кад је нечистота његова на њему, тај нека се истреби испред лица мог; ја сам Господ.

⁴Ко би год из семена Ароновог био губав или би ишло семе од њега, нека не једе свете ствари докле не буде чист; тако и који би се дотакао кога нечистог од мртвог тела или оног од кога је изашло семе,

⁵Или ко би се дотакао чега што гамиже по земљи, од чега би се оскврнио, или човека од ког би се оскврнио какве му драго нечистоте његове,

⁶Ко би се дотакао таквог чега, биће нечист до вечера; зато нека не једе свете ствари ако не окупа тело своје у води.

⁷А кад зађе сунце, биће чист, и онда може јести од светих ствари; јер му је храна.

⁸Мрцино или шта раскине зверка нека не једе, да се њим не скврни; ја сам Господ.

⁹Тако нека држе шта сам уредио да се држи, да не навуку на се греха и не умру од њега оскврнивши се. Ја сам Господ који их посвећујем.

¹⁰Нико други да не једе свете ствари, ни укућанин свештеников ни надничар да не једе свете ствари.

¹¹А кад свештеник купи кога за новце, тај нека их једе, и који се роди у кући његовој; они нека једу јело његово.

¹²Али кћи свештеничка кад се уда за човека другог племена, она да не једе од жртава подигнутих светих ствари.

¹³А кћи свештеничка ако обудови, или је пусти муж, ако нема порода, нека се врати кући оца свог као што је била у детињству свом, хлеб оца свог нека једе; али нико другог племена да га не једе.

¹⁴А ко би нехотице јео свету ствар, нека дометне пети део и накнади свештенику свету ствар.

¹⁵Да не би оскврнили свете ствари синова Израиљевих, које приносе Господу,

¹⁶И да не би навлачили на њих кар за преступ једући свете ствари њихове, јер сам ја Господ, који их посвећујем.

¹⁷Још рече Господ Мојсију говорећи:

¹⁸Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим и реци им: Ко год од дома Израиљевог или од странаца који су у Израиљу хоће да принесе жртву своју по каквом год завету свом, или од добре воље своје дар, што се приноси Господу на жртву паљеницу,

¹⁹Нека принесе драге воље мушко здраво од говеда или од оваца или од коза.

²⁰На чем би била мана, оно не приносите, јер вам се не би примило.

²¹И кад ко хоће да принесе жртву захвалну Господу, извршавајући завет или од своје воље дајући дар, од говеда или од ситне стоке, нека буде здраво, да би било примљено; никакве мане да нема на њему.

²²Слепо, или коме је шта сломљено или одбијено, ни гутаво, ни краставо ни лишајиво, шта је такво не приносите Господу, и не мећите их на олтар Господњи на жртву огњену.

²³А вола или овцу или козу са удом којим превеликим или премалим можеш принети за добровољни дар; али за завет неће се примити.

²⁴Ујаловљено увртањем, тучењем, кидањем или резањем, не приносите Господу; и не чините то у земљи својој.

²⁵И из руке туђинске немојте узимати ни једне ствари да принесете хлеб Богу свом; јер је квар њихов у њима; имају ману, неће вам се примити.

²⁶Још рече Господ Мојсију говорећи:

²⁷Теле и јагње и јаре кад се омлади, нека буде седам дана код мајке своје, па од осмог дана и после биће угодно за жртву огњену Господу.

²⁸А краву ни овцу ни козу не кољите у један дан с младетом њеним.

²⁹И кад приносите Господу жртву ради хвале, принесите је драговољно.

³⁰Нека се једе истог дана, и не остављајте ништа до јутра; ја сам Господ.

³¹Зато држите заповести моје, и вршите их; ја сам Господ.

³²И немојте скврнити свето име моје, и ја ћу се светити међу синовима Израиљевим; ја сам Господ, који вас посвећујем.

³³Који сам вас извео из земље мисирске да вам будем Бог; ја сам Господ.