Read Библија, Караджич, 1865 Jeremija 10 Bible Online

Jeremija 10 - Библија, Караджич, 1865 bible

Jeremija 10

¹Слушајте реч коју вам говори Господ, доме Израиљев.

²Овако вели Господ: Не учите се путу којим иду народи, и од знака небеских не плашите се, јер се од њих плаше народи.

³Јер су уредбе у народа таштина, јер секу дрво у шуми, дело руку уметничких секиром;

⁴Сребром и златом украшују га, клинима и чекићима утврђују га да се не помиче;

⁵Стоје право као палме, не говоре; треба их носити, јер не могу ићи; не бој их се, јер не могу зла учинити, а не могу ни добра учинити.

⁶Нико није као Ти, Господе; велик си и велико је име Твоје у сили.

⁷Ко се не би Тебе бојао, царе над народима! Јер Теби то припада; јер међу свим мудрацима у народа и у свим царствима њиховим нема таквог какав си Ти.

⁸Него су сви луди и безумни, дрво је наука о таштини.

⁹Сребро ковано доноси се из Тарсиса и злато из Уфаза, дело уметничко и руку златарских, одело им је од порфире и скерлета, све је дело уметничко.

¹⁰А Господ је прави Бог, Бог живи и цар вечни, од Његове срдње тресе се земља, и гнев Његов не могу поднети народи.

¹¹Овако им реците: Богови, који нису начинили небо ни земљу, нестаће са земље и испод неба.

¹²Он је начинио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разастро небеса;

¹³Он кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових.

¹⁴Сваки човек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резаним, јер су лаж ливени ликови његови, и нема духа у њима.

¹⁵Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће.

¹⁶Није такав део Јаковљев, јер је Творац свему, и Израиљ Му је наследство, име Му је Господ над војскама.

¹⁷Покупи из земље трг свој ти, која седиш у граду.

¹⁸Јер овако вели Господ: Гле, ја ћу избацити као праћом становнике ове земље, и притеснићу их да осете.

¹⁹Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: То је бол, треба да га подносим.

²⁰Мој је шатор опустошен и сва ужа моја покидана, синови моји отидоше од мене и нема их, нема више никога да разапне шатор мој и дигне завесе моје.

²¹Јер пастири посташе безумни и Господа не тражише; зато не бише срећни, и све се стадо њихово распрша.

²²Гле, иде глас и врева велика из северне земље да обрати градове Јудине у пустош, у стан змајевски.

²³Знам, Господе, да пут човечји није у његовој власти нити је човеку који ходи у власти да управља корацима својим.

²⁴Карај ме, Господе, али с мером, не у гневу свом, да ме не би затро.

²⁵Излиј гнев свој на народе који Те не познају, и на племена која не призивају име Твоје, јер прождреше Јакова, прождреше га да га нема, и насеље његово опустеше.