Read Библија, Караджич, 1865 Jeremija 2 Bible Online

Jeremija 2 - Библија, Караджич, 1865 bible

Jeremija 2

¹Опет ми дође реч Господња говорећи:

²Иди и вичи Јерусалиму да чује и говори: Овако вели Господ: Опомињем те се по милости у младости твојој и по љубави о веридби твојој, кад иђаше за мном по пустињи, и по земљи где се не сеје.

³Израиљ беше светиња Господу и првина од родова Његових; који је јеђаху сви беху криви, зло долажаше на њих, вели Господ.

⁴Чујте реч Господњу, доме Јаковљев и све породице дома Израиљевог.

⁵Овако вели Господ: Какву неправду нађоше оци ваши у мене, те одступише од мене, и присташе за ништавилом, и посташе ништави?

⁶И не рекоше: Где је Господ који нас је извео из земље мисирске, који нас је водио по пустињи, по земљи пустој и пуној пропасти, по земљи сувој и где је сен смртни, по земљи преко које нико није ходио и у којој нико није живео?

⁷И кад вас доведох у земљу родну да једете род њен и добра њена, дошавши оскврнисте земљу моју и од наследства мог начинисте гад.

⁸Свештеници не рекоше: Где је Господ? И који се баве законом не познаше ме, и пастири одусташе ме, и пророци пророковаше Валом и идоше за стварима залудним.

⁹За то ћу се још прети с вама, вели Господ, и са синовима синова ваших прећу се.

¹⁰Јер прођите острва китимска и видите и пошљите у Кидар, и разгледајте добро, и видите, је ли било такво шта:

¹¹Је ли који народ променио богове, ако и нису богови? А мој народ промени славу своју на ствар залудну.

¹²Чудите се томе, небеса, и згрозите се и упропастите се! Вели Господ.

¹³Јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде.

¹⁴Је ли Израиљ роб? Је ли роб у кући рођен? Зашто поста грабеж?

¹⁵Рикаше на њ лавићи и дизаше глас свој, и обратише земљу његову у пустош; градови су му попаљени, те нема никога да живи у њима.

¹⁶И синови нофски и тафнески опасоше ти теме.

¹⁷Ниси ли то сам себи учинио оставивши Господа Бога свог кад те вођаше путем?

¹⁸А сада шта ће ти пут мисирски да пијеш воде сиорске? Шта ли ће ти пут асирски да пијеш воде из реке?

¹⁹Твоја ће те злоћа покарати и твоје ће те одметање прекорити. Познај дакле и види да је зло и горко што си оставио Господа Бога свог и што нема страха мог у теби, вели Господ Господ над војскама.

²⁰Јер давно изломих јарам твој и раскидох свезе твоје, и ти рече: Нећу бити слуга; а на сваки високи хум и под свако зелено дрво идеш да се курваш.

²¹Ја те посадих, лозу изабрану, све семе истинито; па како ми се промени и изметну се одвода од туђе лозе?

²²Да се измијеш салитром и узмеш много сапуна, опет ће се познавати безакоње твоје преда мном, вели Господ Господ.

²³Како можеш рећи: Нисам се оскврнио, нисам ишао за Валима? Погледај пут свој по долу; познај шта си учинила, брза камило, која остављаш знаке на својим путевима.

²⁴Као дивља магарица, која је навикла на пустињу и по жељи душе своје вуче у се ветар, кад навали, ко ће је вратити? Који је траже неће се уморити, наћи ће је у месецу њеном.

²⁵Чувај ногу своју, да није боса, и грло своје, да не жедни. Али ти велиш: Од тога нема ништа; не, јер љубим туђе, и за њима ћу ићи.

²⁶Као што се лупеж посрами кад се ухвати, тако ће се посрамити дом Израиљев, они, цареви њихови, кнезови њихови, и свештеници њихови и пророци њихови,

²⁷Који говоре дрвету: Ти си отац мој; и камену: Ти си ме родио; јер ми окренуше леђа, а не лице; а кад су у невољи говоре: Устани и избави нас.

²⁸А где су богови твоји које си начинио себи? Нека устану, ако те могу избавити кад си у невољи, јер имаш, Јуда, богова колико градова.

²⁹Зашто хоћете да се правдате са мном? Ви сте се сви одметнули од мене, вели Господ.

³⁰Узалуд бих синове ваше, не примише науке; мач ваш прождре пророке ваше као лав који дави.

³¹О роде! Видите реч Господњу; бејах ли пустиња Израиљу или мрачна земља? Зашто говори мој народ: Господари смо, нећемо више доћи к теби?

³²Заборавља ли девојка свој накит и невеста урес свој? А народ мој заборави ме толико дана да им нема броја.

³³Зашто говориш да је добар твој пут тражећи шта љубиш? Па си и неваљале жене научио својим путевима.

³⁴И још на скутовима твојим налази се крв сиромаха правих; не налазим копајући, него је на свима њима.

³⁵А ти говориш: Нисам крив, гнев се Његов одвратио од мене. Ево ја ћу се прети с тобом што говориш: Нисам згрешио.

³⁶Зашто трчкаш тако мењајући свој пут? Посрамићеш се од Мисирца како си се посрамио од Асирца.

³⁷Отићи ћеш и одатле с рукама над главом својом, јер Господ одбацује узданице твоје, и нећеш бити срећан у њима.