Read Библија, Караджич, 1865 Jeremija 4 Bible Online

Jeremija 4 - Библија, Караджич, 1865 bible

Jeremija 4

¹Ако ћеш се вратити, Израиљу, вели Господ, к мени се врати, и ако уклониш гадове своје испред мене, нећеш се скитати.

²И клећеш се истинито, верно и право: Тако да је жив Господ. И народи ће се благосиљати Њим, и Њим ће се хвалити.

³Јер овако вели Господ Јудејцима и Јерусалимљанима: орите себи крчевину, и не сејте у трње.

⁴Обрежите се Господу, и скините окрајак са срца свог, Јудејци и Јерусалимљани, да не изиђе јарост моја као огањ и разгори се да не буде никога ко би угасио за зла дела ваша.

⁵Објавите у Јудеји и огласите у Јерусалиму и реците: трубите у трубу по земљи; вичите, сазовите народ и реците: Скупите се, и уђимо у тврде градове.

⁶Подигните заставу према Сиону, бежите и не стајте, јер ћу довести зло од севера и погибао велику.

⁷Излази лав из честе своје и који затире народе кренувши се иде с места свог да обрати земљу твоју у пустош, градови твоји да се раскопају да не буде никога у њима.

⁸За то припашите кострет, плачите и ридајте, јер се жестоки гнев Господњи није одвратио од нас.

⁹И тада ће, вели Господ, нестати срца цару и срца кнезовима, и свештеници ће се удивити и пророци ће се зачудити.

¹⁰И рекох: Ах Господе Господе! Баш си преварио овај народ и Јерусалим говорећи: Имаћете мир, а мач дође до душе.

¹¹У то ће се време казати овом народу и Јерусалиму: Ветар врућ с високих места у пустињи дува ка кћери народа мог, не да провеје ни прочисти.

¹²Ветар јачи од тих доћи ће ми; и ја ћу им сада изрећи суд.

¹³Гле, као облак подиже се, и кола су му као вихор, коњи су му бржи од орлова. Тешко нама! Пропадосмо.

¹⁴Умиј срце своје од зла, Јерусалиме, да би се избавио; докле ће стајати у теби мисли твоје ништаве?

¹⁵Јер глас јавља од Дана, и оглашује зло од горе Јефремове.

¹⁶Казујте народима; ево оглашујте за Јерусалим да иду стражари из далеке земље, и пуштају глас свој на градове Јудине.

¹⁷Као чувари пољски стаће око њега, јер се одметну од мене, вели Господ.

¹⁸Пут твој и дела твоја то ти учинише; то је од зла твог да је горко и да ти допире до срца.

¹⁹Јаох утроба, јаох утроба! Боли ме у срцу; срце ми бије; не могу ћутати; јер глас трубни чујеш, душо моја, вику убојну.

²⁰Погибао на погибао оглашује се; јер се пустоши сва земља, наједанпут ће се опустошити моји шатори, завеси моји за час.

²¹Докле ћу гледати заставу? Слушати глас трубни?

²²Јер је народ мој безуман, не познаје ме, луди су синови и без разума, мудри су да зло чине, а добро чинити не умију.

²³Погледах на земљу, а гле, без обличја је и пуста; и на небо, а светлости његове нема.

²⁴Погледах на горе, а гле, тресу се и сви хумови дрмају се.

²⁵Погледах, а гле, нема човека, и све птице небеске одлетеле.

²⁶Погледах, а гле, Кармил је пустиња и сви градови његови оборени од Господа, од жестоког гнева Његовог.

²⁷Јер овако говори Господ: Сва ће земља опустети; али нећу сасвим затрти.

²⁸Зато ће тужити земља, и небо ће горе потамнети, јер рекох, намислих, и нећу се раскајати, нити ћу ударити натраг.

²⁹Од вике коњика и стрелаца побећи ће сви градови, отићи ће у густе шуме и на стене ће се попети; сви ће градови бити остављени и нико неће у њима живети.

³⁰А ти, опустошена, шта ћеш чинити? Ако се и облачиш у скерлет, ако се и китиш накитом златним, и мажеш лице своје, залуду се красиш, презиру те милосници, траже душу твоју.

³¹Јер чујем глас као породиљин, цвиљење као жене која се први пут порађа, глас кћери сионске, која рида, пружа руке своје говорећи: Тешко мени! Јер ми нестаје душа од убилаца.