Read Библија, Караджич, 1865 Jeremija 48 Bible Online

Jeremija 48 - Библија, Караджич, 1865 bible

Jeremija 48

¹За Моава овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Тешко Невону! Јер ће се опустошити; Киријатајим ће се посрамити и узети; Мизгав ће се посрамити и препасти.

²Неће се више хвалити Моав Есевоном; јер му зло мисле: Ходите да га истребимо да није више народ. И ти, Мадмане, опустећеш; мач ће те гонити.

³Чује се вика из Оронајима, пустошење и сатирање велико.

⁴Моав се сатре; стоји вика деце његове.

⁵Јер ће се путем луитским дизати плач без престанка; и како се силази у Оронајим, непријатељи ће чути страшну вику;

⁶Бежите, избавите душе своје, и будите као врес у пустињи.

⁷Јер што се уздаш у своја дела и у благо своје, зато ћеш се и ти узети, и Хемос ће отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа.

⁸И доћи ће затирач у сваки град, неће се сачувати ни један град; долина ће пропасти и равница ће се опустошити, јер Господ рече.

⁹Подајте крила Моаву, нека брзо одлети; јер ће градови његови опустети да неће нико живети у њима.

¹⁰Проклет био ко немарно ради дело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви!

¹¹Моав је био у миру од детињства свог и почивао на дрождини својој, нити се претакао из суда у суд, нити је у ропство ишао; зато му оста кус његов, и мирис се његов није променио.

¹²Зато, ево, иду дани, говори Господ, да му пошаљем преметаче, који ће га преметнути, и судове његове испразнити и мехове његове покидати.

¹³И Моав ће се осрамотити с Хемоса, као што се осрамотио дом Израиљев с Ветиља, гада свог.

¹⁴Како говорите: Јаки смо и јунаци у боју?

¹⁵Моав ће се опустошити и градови ће његови пропасти, и најбољи младићи његови сићи ће на заклање, говори цар, коме је име Господ над војскама.

¹⁶Близу је погибао Моавова, и зло његово врло хити.

¹⁷Жалите га сви који сте око њега, и који год знате за име његово, реците: Како се сломи јаки штап, славна палица?

¹⁸Сиђи са славе своје, и седи на место засушено, кћери, која живиш у Девону; јер ће затирач Моавов доћи на тебе и раскопаће градове твоје.

¹⁹Стани на путу, и погледај, која живиш у Ароиру, упитај оног који бежи и ону која гледа да се избави, реци: Шта би?

²⁰Посрами се Моав; јер се разби; ридајте и вичите; јавите у Арнон да се Моава опустоши.

²¹Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат,

²²И на Девон и на Невон и на Вет-Девлатајим,

²³И на Киријатајим и на Вет-Гамул и на Вет-Меон,

²⁴И на Кериот и на Восору, и на све градове земље моавске, који су далеко и који су близу.

²⁵Одбијен је рог Моаву, и мишица се његова сломи, говори Господ.

²⁶Опојте га, јер се подигао на Господа; нека се ваља Моав у бљувотини својој, и буде и он подсмех.

²⁷Јер, није ли теби Израиљ био подсмех? Је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш?

²⁸Оставите градове и населите се у стени, становници моавски, и будите као голубица која се гнезди у крају и раселини.

²⁹Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обест његову.

³⁰Знам ја, говори Господ, обест његову; али неће бити тако; лажи његове неће учинити ништа.

³¹Зато ћу ридати за Моавом, викати за свим Моавом, уздисаће се за онима у Кир-ересу.

³²Више него за Јазиром плакаћу за тобом, лозо сивамска; одводе твоје пређоше море, допреше до мора јазирског; затирач нападе на летину твоју и на бербу твоју.

³³И радост и весеље отиде с родног поља, из земље моавске, и учиних те неста у кацама вина; нико неће газити певајући; песма неће се више певати.

³⁴Од вике есевонске, која допре до Елеале, подигоше вику до Јасе, од Сигора до Оронајима, као јуница од три године, јер ће и вода нимримских нестати.

³⁵И учинићу, говори Господ, да не буде Моаву човека који би приносио жртву на висини и кадио боговима својим.

³⁶Зато ће срце моје пиштати за Моавом као свирала, и срце ће моје пиштати као свирала за људима у Кир-ересу, јер ће му сва течевина пропасти.

³⁷Јер ће све главе бити ћелаве и све браде обријане, и све руке изрезане, и око бедара кострет.

³⁸На свим крововима Моавовим и по улицама његовим биће сам плач, јер ћу разбити Моава као суд на коме нема милине, говори Господ.

³⁹Ридајте: Како је сатрвен! Како Моав обрну плећи срамотан? И поста Моав подсмех и страхота свима који су око њега.

⁴⁰Јер овако говори Господ: Ево, као орао долетеће и рашириће крила своја над Моавом.

⁴¹Кериот је покорен и тврда се места заузеше, и срца ће у јунака Моавових бити у онај дан као срце у жене која се порађа.

⁴²И Моав ће се истребити да не буде народ, јер се подиже на Господа.

⁴³Страх и јама и замка око тебе је, становниче моавски, говори Господ.

⁴⁴Ко утече од страха, пашће у јаму, а ко изађе из јаме, ухватиће се у замку; јер ћу пустити на њега, на Моава, годину похођења њиховог, говори Господ.

⁴⁵У сену есевонском уставише се који бежаху од силе; али ће огањ изаћи из Есевона и пламен исред Сиона, и опалиће крај Моаву и теме немирницима.

⁴⁶Тешко теби, Моаве, пропаде народ Хемосов, јер синове твоје заробише, и кћери твоје одведоше у ропство.

⁴⁷Али ћу повратити робље Моавово у последње време, говори Господ. Довде је суд Моаву.