Read Библија, Караджич, 1865 Jeremija 5 Bible Online

Jeremija 5 - Библија, Караджич, 1865 bible

Jeremija 5

¹Прођите по улицама јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама његовим, хоћете ли наћи човека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити.

²Ако и говоре: Тако да је жив Господ! Опет се криво куну.

³Господе! Не гледају ли очи Твоје на истину! Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате.

⁴И ја рекох: Сиромаси су, лудо раде, јер не знају пут Господњи, закон Бога свог.

⁵Идем к властељима, и њима ћу говорити, јер они знају пут Господњи, закон Бога свог; али и они изломише јарам, покидаше свезе.

⁶За то ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код градова њихових, ко год изиђе из њих биће растргнут, јер је много греха њихових и силни су одмети њихови.

⁷Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нису богови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стичу се гомилом.

⁸Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњег свог.

⁹За то ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?

¹⁰Изађите му на зидове и развалите, али немојте сасвим затрти, скините му преворнице, јер нису Господње.

¹¹Јер ме сасвим изневери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ.

¹²Ударише у бах Господу и рекоше: Није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видети мача ни глади.

¹³А ти пророци отићи ће у ветар, и речи нема у њима, њима ће бити тако.

¹⁴Зато овако вели Господ Господ над војскама: Кад тако говорите, ево ја ћу учинити да речи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити.

¹⁵Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ коме језика нећеш знати нити ћеш разумети шта говори;

¹⁶Коме је тул као гроб отворен, сви су јаки.

¹⁷И појешће летину твоју и хлеб твој, што синови твоји и кћери твоје хтеше јести, појешће овце твоје и говеда твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде градове твоје у које се уздаш.

¹⁸Али ни тада, вели Господ, нећу вас сасвим затрти.

¹⁹Јер кад кажете: Зашто нам чини Господ Бог наш све ово? Тада им реци: Како остависте мене и служисте туђим боговима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.

²⁰Јавите ово у дому Јаковљевом, и огласите у Јуди, говорећи:

²¹Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи, а не видите, који имате уши, а не чујете.

²²Мене ли се нећете бојати? Вели Господ; од мене ли нећете дрхтати? Који поставих песак мору за међу вечном наредбом, и неће прећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је прећи.

²³Али је у народа овог срце упорно и непокорно; одступише и отидоше.

²⁴Нити рекоше у срцу свом: Бојмо се Господа Бога свог, који нам даје дажд рани и позни на време, и чува нам недеље одређене за жетву.

²⁵Безакоња ваша одвраћају то, и греси ваши одбијају добро од вас.

²⁶Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе.

²⁷Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне преваре; зато посташе велики и обогатише.

²⁸Угојише се, сјају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима.

²⁹Зато ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?

³⁰Чудо и страхота бива у земљи.

³¹Пророци пророкују лажно, и свештеници господују преко њих, и народу је мом то мило. А шта ћете радити на последак?