Read Библија, Караджич, 1865 Jeremijine tužbalice 3 Bible Online

Jeremijine tužbalice 3 - Библија, Караджич, 1865 bible

Jeremijine tužbalice 3

¹Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.

²Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.

³Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.

⁴Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.

⁵Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.

⁶Посади ме у таму као умрле одавна.

⁷Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.

⁸Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.

⁹Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.

¹⁰Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.

¹¹Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.

¹²Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.

¹³Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.

¹⁴Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.

¹⁵Насити ме горчином, опоји ме пеленом.

¹⁶Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.

¹⁷Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.

¹⁸И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.

¹⁹Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.

²⁰Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.

²¹Али ово напомињем срцу свом, те се надам:

²²Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.

²³Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.

²⁴Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.

²⁵Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.

²⁶Добро је мирно чекати спасење Господње.

²⁷Добро је човеку носити јарам за младости своје.

²⁸Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.

²⁹Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.

³⁰Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.

³¹Јер Господ не одбацује за свагда.

³²Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

³³Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.

³⁴Кад газе ногама све сужње на земљи,

³⁵Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,

³⁶Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?

³⁷Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?

³⁸Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?

³⁹Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?

⁴⁰Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.

⁴¹Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.

⁴²Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.

⁴³Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.

⁴⁴Обастро си си се облаком да не продре молитва.

⁴⁵Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.

⁴⁶Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.

⁴⁷Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.

⁴⁸Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.

⁴⁹Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,

⁵⁰Докле Господ не погледа и не види с неба.

⁵¹Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.

⁵²Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.

⁵³Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.

⁵⁴Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!

⁵⁵Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.

⁵⁶Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.

⁵⁷Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.

⁵⁸Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.

⁵⁹Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.

⁶⁰Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.

⁶¹Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,

⁶²Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.

⁶³Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.

⁶⁴Плати им, Господе, по делима руку њихових.

⁶⁵Подај им упорно срце, проклетство своје.

⁶⁶Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.