Read Библија, Караджич, 1865 Jeremijine tužbalice 4 Bible Online

Jeremijine tužbalice 4 - Библија, Караджич, 1865 bible

Jeremijine tužbalice 4

¹Како потамне злато, промени се чисто злато? Камење је од светиње разметнуто по угловима свих улица.

²Драги синови сионски, цењени као најчистије злато, како се цене земљани судови, као дело руку лончаревих!

³И звери истичу сисе своје и доје млад своју, а кћи народа мог поста немилостива као ној у пустињи.

⁴Језик детету које сиса приону за грло од жеђи; деца ишту хлеба, а нема никога да им ломи.

⁵Који јеђаху посластице, гину на улицама; који одрастоше у скерлету, ваљају се по буњишту.

⁶И кар који допаде кћери народа мог већи је од пропасти која допаде Содому, који се затре у часу и руке се не забавише око њега.

⁷Назиреји њени беху чистији од снега, бељи од млека; тело им беше црвеније од драгог камења, глатки као сафир.

⁸А сада им је лице црње од угља, не познају се на улицама; кожа им се прилепила за кости, осушила се као дрво.

⁹Боље би онима који су побијени мачем него онима који мру од глади, који издишу убијени од несташице рода земаљског.

¹⁰Својим рукама жене жалостиве куваше децу своју, она им бише храна у погибли кћери народа мог.

¹¹Наврши Господ гнев свој, изли жестоки гнев свој, и распали огањ на Сиону, који му прождре темеље.

¹²Не би веровали цареви земаљски и сви становници по васиљеној да ће непријатељ и противник ући на врата јерусалимска.

¹³Али би за грехе пророка његових и за безакоња свештеника његових, који проливаху крв праведничку усред њега.

¹⁴Лутаху као слепци по улицама, каљаху се крвљу, које не могаху да се не дотичу хаљинама својим.

¹⁵Одступите, нечисти, вичу им, одступите, одступите, не додевајте се ничега. И одлазе и скитају се; и међу народима се говори: Неће се више станити.

¹⁶Гнев Господњи расеја их, неће више погледати на њих; не поштују свештеника, нису жалостиви на старце.

¹⁷Већ нам очи ишчилеше изгледајући помоћ залудну; чекасмо народ који не може избавити.

¹⁸Вребају нам кораке, да не можемо ходити по улицама својим, приближи се крај наш, навршише се дани наши, дође крај наш.

¹⁹Који нас гонише, беху лакши од орлова небеских, по горама нас гонише, у пустињи нам заседаше.

²⁰Дисање ноздрва наших, помазаник Господњи, за ког говорасмо да ћемо живети под сеном његовим међу народима, ухвати се у јаме њихове.

²¹Радуј се и весели се, кћери едомска, која живиш у земљи Узу! Доћи ће до тебе чаша, опићеш се, и открићеш се.

²²Сврши се кар за безакоње твоје, кћери сионска; неће те више водити у ропство; походиће твоје безакоње, кћери едомска, откриће грехе твоје.