Read Библија, Караджич, 1865 Jezekilj 8 Bible Online

Jezekilj 8 - Библија, Караджич, 1865 bible

Jezekilj 8

¹А шесте године, шестог месеца, дана петог, кад сеђах у својој кући и старешине Јудине сеђаху преда мном, паде онде на ме рука Господа Господа.

²И видех, а то облик на очи као огањ, од бедара Му доле беше огањ, а од бедара горе беше као светлост, као јака светлост.

³И пружи као руку, и ухвати ме за косу на глави, и подиже ме дух међу небо и земљу, и однесе ме у Јерусалим у утвари Божјој на врата унутрашња која гледају на север, где стајаше идол од ревности, који дражи на ревност.

⁴И гле, онде беше слава Бога Израиљевог на очи као она што је видех у пољу.

⁵И рече ми: Сине човечји, подигни очи своје к северу. И подигох очи своје к северу, и гле, са севера на вратима олтарским беше онај идол од ревности на уласку.

⁶Потом ми рече: Сине човечји, видиш ли шта ти раде? Велике гадове које ту чини дом Израиљев да отидем далеко од светиње своје? Али ћеш још видети већих гадова.

⁷И одведе ме на врата од трема, и погледах, а то једна рупа у зиду.

⁸А Он ми рече: Сине човечји, прокопај овај зид. И прокопах зид, а то једна врата.

⁹Тада ми рече: Уђи и види опаке гадове које чине ту.

¹⁰И ушавши видех, и гле, свакојаке животиње што гамижу и свакојаки гадни скотови, и сви гадни богови дома Израиљевог беху написани по зиду свуда унаоколо.

¹¹И пред њима стајаше седамдесет људи између старешина дома Израиљевог с Јазанијом, сином Сафановим, који стајаше међу њима, сваки с кадионицом својом у руци, и подизаше се густ облак од када.

¹²Тада ми рече: Видиш ли, сине човечји, шта чине старешине дома Израиљевог у мраку свак у својој писаној клети? Јер говоре: Не види нас Господ, оставио је Господ ову земљу.

¹³Потом ми рече: Још ћеш видети већих гадова које они чине.

¹⁴И одведе ме на врата дома Господњег која су са севера; и гле, жене сеђаху и плакаху за Тамузом.

¹⁵И рече ми: Јеси ли видео, сине човечји? Још ћеш видети већих гадова од тих.

¹⁶И одведе ме у трем унутрашњи дома Господњег; и гле, на уласку у цркву Господњу између трема и олтара беше око двадесет и пет људи окренутих леђима к цркви Господњој, лицем к истоку, и клањаху се сунцу према истоку.

¹⁷Тада ми рече: Јеси ли видео, сине човечји? Мало ли је дому Јудином што чине те гадове које чине овде? Него још напунише земљу насиља и окренуше се да ме драже; и ето држе грану пред носом својим.

¹⁸Зато ћу и ја учинити у гневу, неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, и кад стану викати гласно у моје уши, нећу их услишити.