Read Библија, Караджич, 1865 Ovadija 1 Bible Online

Ovadija 1 - Библија, Караджич, 1865 bible

Ovadija 1

¹Утвара Авдијева. Овако вели Господ Господ за едомску: Чусмо глас од Господа, и гласник би послан к народима: Устајте, да устанемо на њу у бој.

²Гле, учинићу те малим међу народима, бићеш врло презрен.

³Понос срца твог превари те, тебе, који живиш у раселинама каменим, у високом стану свом, и говориш у срцу свом: Ко ће ме оборити на земљу?

⁴Да подигнеш високо као орао и међу звезде да метнеш гнездо своје, оданде ћу те оборити, говори Господ.

⁵Како си оплењен?! Да су дошли к теби крадљивци или лупежи ноћу, не би ли покрали колико им је доста? Да су дошли к теби берачи виноградски, не би ли оставили пабирака?

⁶Како се претражи Исав, како се нађоше потаје његове!

⁷До границе те одведоше сви који беху с тобом у вери, преварише те и надвладаше те који беху у миру с тобом; који једу хлеб твој подметнуше ти замку, да се не опази.

⁸У онај дан, говори Господ, нећу ли погубити мудре у земљи Едомској и разумне у гори Исавовој?

⁹И твоји ће се јунаци уплашити, Темане, да се истребе покољем сви из горе Исавове.

¹⁰За насиље учињено брату твом Јакову покриће те стид и истребићеш се засвагда.

¹¹Онај дан, кад ти стајаше насупрот; онај дан, кад иностранци одвођаху у ропство војску његову, и туђинци улажаху на врата његова и бацаху жреб за Јерусалим, беше и ти као који од њих.

¹²Али ти не требаше гледати дана брата свог, дана, кад се одвођаше у туђу земљу, нити се радовати синовима Јудиним у дан кад пропадаху, нити разваљивати уста у дан невоље њихове.

¹³Не требаше ти ући на врата народа мог у дан погибли њихове, не требаше да и ти гледаш зло њихово у дан погибли њихове, ни да се дохваташ добра њихова у дан погибли њихове.

¹⁴Нити требаше да станеш на распутицу да убијаш бежан њихову, нити да издајеш оних који осташе у дан невоље.

¹⁵Јер је дан Господњи близу свим народима: како си чинио, тако ће ти бити, плата ће ти се вратити на главу твоју.

¹⁶Јер као што сте ви пили на светој гори мојој, тако ће пити сви народи вазда, пиће, и ждреће, и биће као да их није било.

¹⁷А на гори ће Сиону бити спасење, и биће света, и дом ће Јаковљев наследити наследство своје.

¹⁸И дом ће Јаковљев бити огањ и дом Јосифов пламен, а дом Исавов стрњика; и разгореће се на њих, и спалиће их; и неће бити остатака дому Исавовом, јер Господ рече.

¹⁹И наследиће југ, гору Исавову, и равницу, Филистеје; и наследиће поље Јефремово и поље самаријско и Венијаминово и Галад;

²⁰И заробљена војска синова Израиљевих наследиће шта је било хананејско до Сарепте; а робље јерусалимско, што је у Сефараду, наследиће јужне градове.

²¹И избавитељи ће изаћи на гору Сион да суде гори Исавовој, и царство ће бити Господње.