Read Библија, Караджич, 1865 Brojevi 16 Bible Online

Brojevi 16 - Библија, Караджич, 1865 bible

Brojevi 16

¹А Кореј, син Исара сина Ката сина Левијевог, и Датан и Авирон синови Елијавови, и Авнан син Фалета сина Рувимовог побунише се,

²И усташе на Мојсија, и с њима двеста и педесет људи између синова Израиљевих, главара народних, који се сазиваху на збор и беху људи знатни.

³И скупише се на Мојсија и на Арона и рекоше им: Доста нек вам је; сав овај народ, сви су свети, и међу њима је Господ; зашто се ви подижете над збором Господњим?

⁴Кад то чу Мојсије, паде ничице.

⁵Потом рече Кореју и свој дружини његовој говорећи: Сутра ће показати Господ ко је Његов, и ко је свет, и кога је пустио к себи, јер кога је изабрао оног ће пустити к себи.

⁶Ово учините: Узмите кадионице, Кореј са свом дружином својом.

⁷И метните сутра у њих огња и метните у њих када пред Господом, и кога избере Господ онај ће бити свет. Доста нек вам је, синови Левијеви!

⁸И рече Мојсије Кореју: Чујте синови Левијеви!

⁹Мало ли вам је што вас је Бог Израиљев одвојио од збора Израиљевог пустивши вас к себи да вршите службу у шатору Господњем и да стојите пред збором и служите за њ?

¹⁰Пустио је к себи тебе и сву браћу твоју, синове Левијеве, с тобом, а ви тражите још и свештенство?

¹¹Зато ти и сва дружина твоја скупите се на Господа. Јер Арон шта је да вичете на њ?

¹²И посла Мојсије да дозову Датана и Авирона, синове Елијавове. А они одговорише: Нећемо да идемо.

¹³Мало ли је што си нас извео из земље у којој тече млеко и мед да нас побијеш у овој пустињи, него још хоћеш да владаш над нама?

¹⁴Јеси ли нас одвео у земљу где тече млеко и мед? И јеси ли нам дао да имамо њиве и винограде? Хоћеш ли очи овим људима да ископаш? Нећемо да идемо.

¹⁵Тада се расрди Мојсије врло, и рече Господу: Немој погледати на дар њихов; ниједног магарца нисам узео од њих, нити сам коме од њих учинио какво зло.

¹⁶Потом рече Мојсије Кореју: Ти и сви твоји станите сутра пред Господом, ти и они и Арон.

¹⁷И узмите сваки своју кадионицу, и метните у њих када, и станите пред Господом сваки са својом кадионицом, двеста и педесет кадионица, и ти и Арон, сваки са својом кадионицом.

¹⁸И узеше сваки своју кадионицу, и метнувши у њих огња метнуше у њих када, и стадоше на врата шатора од састанка с Мојсијем и Ароном.

¹⁹А Кореј сабра на њих сав збор на врата шатора од састанка; тада се показа слава Господња свему збору.

²⁰И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

²¹Одвојте се из тог збора, да их одмах сатрем.

²²А они падоше ничице и рекоше: Боже, Боже духовима и сваком телу! Овај један згрешио, и на сав ли ћеш се збор гневити?

²³Опет рече Господ Мојсију говорећи:

²⁴Реци збору и кажи: Одступите од шатора Корејевог и Датановог и Авироновог.

²⁵И уставши Мојсије отиде к Датану и Авирону, а за њим отидоше старешине Израиљеве.

²⁶И рече збору говорећи: Одступите од шатора тих безбожника, и не додевајте се ничег што је њихово, да не изгинете са свих греха њихових.

²⁷И одступише са свих страна од шатора Корејевог и Датановог И Авироновог; а Датан и Авирон изашавши стадоше сваки на врата од шатора свог са женама својим и са синовима својим и с децом својом.

²⁸Тада рече Мојсије: Овако ћете познати да ме је Господ послао да чиним сва ова дела, и да ништа не чиним од себе:

²⁹Ако ови помру као што мру сви људи, и ако буду покарани као што бивају покарани сви људи, није ме послао Господ;

³⁰Ако ли шта ново учини Господ, и земља отвори уста своја и прождре их са свим што је њихово, и сиђу живи у гроб, тада знајте да су ови људи увредили Господа.

³¹А кад изговори речи ове, раседе се земља под њима,

³²И отворивши земља уста своја прождре их, и домове њихове и све људе Корејеве и све благо њихово.

³³И тако сиђоше са свим што имаху живи у гроб, и покри их земља и неста их из збора.

³⁴А сви Израиљци који беху око њих побегоше од вике њихове, јер говораху: Да нас не прождре земља.

³⁵И изађе огањ од Господа, и сажеже оних двеста и педесет људи који принесоше кад.

³⁶Тада рече Господ Мојсију говорећи:

³⁷Кажи Елеазару, сину Арона свештеника нека покупи кадионице из тог гаришта, и угљевље из њих нека разбаци, јер су свете;

³⁸Кадионице оних који огрешише душе своје нека раскују на плоче да се окује олтар, јер кадише њима пред Господом, зато су свете, и нека буду синовима Израиљевим знак.

³⁹И покупи Елеазар свештеник кадионице бронзане, којима беху кадили они што изгореше, и расковаше их на оков олтару

⁴⁰За спомен синовима Израиљевим, да не приступа нико други који није рода Ароновог да кади пред Господом, да му не буде као Кореју и дружини његовој, као што му беше казао Господ преко Мојсија.

⁴¹А сутрадан викаше сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона говорећи: Побисте народ Господњи.

⁴²А кад се стецаше народ на Мојсија и на Арона, погледаше на шатор од састанка, а то облак на њему, и показа се слава Господња.

⁴³И дође Мојсије и Арон пред шатор од састанка.

⁴⁴И рече Господ Мојсију говорећи:

⁴⁵Уклоните се из тог збора да их одмах потрем. А они падоше ничице.

⁴⁶И рече Мојсије Арону: Узми кадионицу, и метни у њу огња с олтара, и метни када, и иди брже ка збору, и очисти их; јер гнев жесток изађе од Господа, и помор поче.

⁴⁷И узевши Арон кадионицу, као што му рече Мојсије, отрча усред збора, и гле, помор већ беше почео у народу; и окадив очисти народ.

⁴⁸И стајаше међу мртвима и живима, и устави се помор.

⁴⁹А оних који помреше од тог помора беше четрнаест хиљада и седам стотина, осим оних што изгибоше с Кореја.

⁵⁰И врати се Арон к Мојсију на врата шатора од састанка, кад се устави помор.