Read Библија, Караджич, 1865 Avakum 2 Bible Online

Avakum 2 - Библија, Караджич, 1865 bible

Avakum 2

¹На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше.

²И одговори ми Господ и рече: Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита.

³Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити.

⁴Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити.

⁵А како вино вара, такав је човек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена.

⁶Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава шта није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато.

⁷Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж?

⁸Што си ти опленио многе народе, тебе ће опленити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.

⁹Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла.

¹⁰Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огрешио си се о своју душу.

¹¹Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета сведочиће.

¹²Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом.

¹³Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде низашта?

¹⁴Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.

¹⁵Тешко ономе који поји ближњег свог, додаје мех свој да би га опојио и гледао му голотињу.

¹⁶Наситићеш се срамоте место славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.

¹⁷Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу зверјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.

¹⁸Шта помаже резан лик што га изреза уметник његов? Шта ливен лик и учитељ лажи, те се уметник узда у дело своје градећи неме идоле?

¹⁹Тешко ономе који говори дрвету: Прени се! И немом камену: Пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.

²⁰А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо!