Read Библија, Караджич, 1865 Mateju 13 Bible Online

Mateju 13 - Библија, Караджич, 1865 bible

Mateju 13

¹И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.

²И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.

³И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.

⁴И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;

⁵А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.

⁶И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.

⁷А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.

⁸А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.

⁹Ко има уши да чује нека чује.

¹⁰И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?

¹¹А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.

¹²Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.

¹³Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.

¹⁴И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.

¹⁵Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.

¹⁶А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.

¹⁷Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.

¹⁸Ви пак чујте причу о сејачу:

¹⁹Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.

²⁰А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,

²¹Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.

²²А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.

²³А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.

²⁴Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,

²⁵А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.

²⁶А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.

²⁷Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?

²⁸А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?

²⁹А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.

³⁰Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.

³¹Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,

³²Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.

³³Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.

³⁴Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:

³⁵Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.

³⁶Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.

³⁷А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;

³⁸А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;

³⁹А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.

⁴⁰Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.

⁴¹Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.

⁴²И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.

⁴³Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.

⁴⁴Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.

⁴⁵Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,

⁴⁶Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.

⁴⁷Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;

⁴⁸Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.

⁴⁹Тако ће бити на полетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.

⁵⁰И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.

⁵¹Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.

⁵²А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.

⁵³И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.

⁵⁴И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?

⁵⁵Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?

⁵⁶И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?

⁵⁷И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.

⁵⁸И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.