Read Библија, Караджич, 1865 Marku 7 Bible Online

Marku 7 - Библија, Караджич, 1865 bible

Marku 7

¹И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима

²И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.

³Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;

⁴И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.

⁵А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?

⁶А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.

⁷Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.

⁸Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.

⁹И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.

¹⁰Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.

¹¹А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.

¹²И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,

¹³Укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.

¹⁴И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.

¹⁵Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.

¹⁶Ако ко има уши да чује нека чује.

¹⁷И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.

¹⁸И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?

¹⁹Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.

²⁰Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;

²¹Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

²²Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.

²³Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.

²⁴И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.

²⁵Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.

²⁶А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.

²⁷А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.

²⁸А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.

²⁹И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.

³⁰И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.

³¹И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.

³²И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.

³³И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;

³⁴И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.

³⁵И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.

³⁶И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.

³⁷И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.