Read Библија, Караджич, 1865 Marku 8 Bible Online

Marku 8 - Библија, Караджич, 1865 bible

Marku 8

¹У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:

²Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.

³И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.

⁴И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?

⁵И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.

⁶И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.

⁷И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.

⁸И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.

⁹А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.

¹⁰И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.

¹¹И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.

¹²И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.

¹³И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.

¹⁴И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.

¹⁵И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.

¹⁶И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.

¹⁷И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?

¹⁸Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли

¹⁹Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте?: Рекоше Му: Дванаест.

²⁰А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.

²¹И рече им: Како не разумете?

²²И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.

²³И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.

²⁴И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.

²⁵И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.

²⁶И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.

²⁷И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?

²⁸А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.

²⁹А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.

³⁰И запрети им да никоме не казују за Њега.

³¹И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

³²И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.

³³А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.

³⁴И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.

³⁵Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.

³⁶Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?

³⁷Или какав ће откуп дати човек за душу своју?

³⁸Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.