Read Библија, Караджич, 1865 Luki 14 Bible Online

Luki 14 - Библија, Караджич, 1865 bible

Luki 14

¹И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.

²И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.

³И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?

⁴А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.

⁵И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

⁶И не могоше Му одговорити на то.

⁷А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

⁸Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

⁹И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.

¹⁰Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.

¹¹Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

¹²А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

¹³Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

¹⁴И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

¹⁵А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!

¹⁶А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;

¹⁷И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.

¹⁸И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

¹⁹И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

²⁰И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

²¹И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.

²²И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.

²³И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.

²⁴Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

²⁵Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

²⁶Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

²⁷И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.

²⁸И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

²⁹Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

³⁰Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.

³¹Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?

³²Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

³³Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

³⁴Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

³⁵Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.