Read Библија, Караджич, 1865 Luki 24 Bible Online

Luki 24 - Библија, Караджич, 1865 bible

Luki 24

¹А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;

²Али нађоше камен одваљен од гроба.

³И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.

⁴И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;

⁵А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?

⁶Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,

⁷Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.

⁸И опоменуше се речи Његових.

⁹И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.

¹⁰А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.

¹¹И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.

¹²А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.

¹³И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.

¹⁴А они говораху међу собом о свима овим догађајима.

¹⁵И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.

¹⁶А очи им се држаху да Га не познаше.

¹⁷А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

¹⁸А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?

¹⁹И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;

²⁰Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?

²¹А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.

²²А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,

²³И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.

²⁴И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.

²⁵И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!

²⁶Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?

²⁷И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.

²⁸И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.

²⁹И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.

³⁰И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.

³¹Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.

³²И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?

³³И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,

³⁴Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.

³⁵И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.

³⁶А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.

³⁷А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.

³⁸И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

³⁹Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.

⁴⁰И ово рекавши показа им руке и ноге.

⁴¹А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?

⁴²А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.

⁴³И узевши изједе пред њима.

⁴⁴И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.

⁴⁵Тада им отвори ум да разумеју писмо.

⁴⁶И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;

⁴⁷И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.

⁴⁸А ви сте сведоци овоме.

⁴⁹И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.

⁵⁰И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.

⁵¹И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.

⁵²И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.

⁵³И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.