Read Библија, Караджич, 1865 Luki 5 Bible Online

Luki 5 - Библија, Караджич, 1865 bible

Luki 5

¹Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,

²И виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:

³И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.

⁴А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.

⁵И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.

⁶И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.

⁷И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.

⁸А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.

⁹Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;

¹⁰А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.

¹¹И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.

¹²И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити.

¹³И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.

¹⁴И Он му заповеди да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповедио Мојсије за сведочанство њима.

¹⁵Али се глас о Њему још већма разлажаше, и мноштво народа стецаше се да Га слушају и да их исцељује од њихових болести.

¹⁶А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.

¹⁷И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их.

¹⁸И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ;

¹⁹И не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса.

²⁰И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји.

²¹И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?

²²А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим?

²³Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи?

²⁴Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.

²⁵И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.

²⁶И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!

²⁷И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном.

²⁸И оставивши све, устаде и пође за Њим.

²⁹И зготови Му Левије код куће своје велику част; и беше много цариника и других који сеђаху с Њим за трпезом.

³⁰И викаху на Њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?

³¹И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни.

³²Ја нисам дошао да дозовем праведнике него грешнике на покајање.

³³А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?

³⁴А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима?

³⁵Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.

³⁶Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог.

³⁷И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну;

³⁸Него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати.

³⁹И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље.