Read Библија, Караджич, 1865 Luki 6 Bible Online

Luki 6 - Библија, Караджич, 1865 bible

Luki 6

¹Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.

²А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?

³И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?

⁴Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.

⁵И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.

⁶А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.

⁷Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.

⁸А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.

⁹А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.

¹⁰И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.

¹¹А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.

¹²Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.

¹³И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:

¹⁴Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,

¹⁵Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,

¹⁶Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.

¹⁷И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,

¹⁸Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.

¹⁹И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.

²⁰И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.

²¹Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.

²²Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.

²³Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.

²⁴Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.

²⁵Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.

²⁶Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.

²⁷Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;

²⁸Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.

²⁹Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.

³⁰А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

³¹И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.

³²И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.

³³И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.

³⁴И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.

³⁵Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.

³⁶Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.

³⁷И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.

³⁸Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.

³⁹И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?

⁴⁰Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.

⁴¹А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?

⁴²Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.

⁴³Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.

⁴⁴Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,

⁴⁵Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.

⁴⁶А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?

⁴⁷Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:

⁴⁸Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.

⁴⁹А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.