Read Библија, Караджич, 1865 Ponovljeni Zakon 1 Bible Online

Ponovljeni Zakon 1 - Библија, Караджич, 1865 bible

Ponovljeni Zakon 1

¹Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,

²Једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.

³А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже,

⁴Пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину.

⁵С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:

⁶Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори.

⁷Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата.

⁸Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих.

⁹И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.

¹⁰Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских.

¹¹Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао.

¹²Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?

¹³Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине.

¹⁴Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао.

¹⁵Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.

¹⁶И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим.

¹⁷Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.

¹⁸И заповедих вам онда све што ћете чинити.

¹⁹Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.

²⁰Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.

²¹Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се.

²²А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,

²³И то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из сваког племена по једног;

²⁴И они се подигоше и изишавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;

²⁵И набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.

²⁶Али не хтесте ићи него се супротисте заповести Господа Бога свог.

²⁷И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.

²⁸Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде.

²⁹А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се.

³⁰Господ Бог ваш, који иде пред вама, Он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,

³¹И у пустињи, где си видео како те је носио Господ Бог твој, као што човек носи сина свог, целим путем којим сте ишли докле дођосте до овог места.

³²Али зато опет не веровасте Господу Богу свом,

³³Који иђаше пред вама путем тражећи вам место где бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.

³⁴И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи:

³⁵Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,

³⁶Осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа.

³⁷Па и на мене се разгневи Господ с вас; и рече: Ни ти нећеш ући онамо.

³⁸Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он разделити синовима Израиљевим у наследство.

³⁹А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наследити.

⁴⁰Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору.

⁴¹А ви одговористе и рекосте ми: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвим како нам је заповедио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтесте изаћи на гору.

⁴²А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.

⁴³И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору.

⁴⁴Тада изиђоше пред вас Амореји, који сеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.

⁴⁵И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.

⁴⁶И остадосте у Кадису дуго времена докле онде стајасте.