Read Библија, Караджич, 1865 Ponovljeni Zakon 32 Bible Online

Ponovljeni Zakon 32 - Библија, Караджич, 1865 bible

Ponovljeni Zakon 32

¹Слушај, небо, говорићу; и земља нека чује говор уста мојих.

²Нека се спусти као дажд наука моја, и нека падне као роса говор мој, као ситан дажд на младу траву и као крупан дажд на одраслу траву.

³Јер ћу јављати име Господње; величајте Бога нашег.

⁴Дело је те Стене савршено, јер су сви путеви Његови правда; Бог је веран, без неправде; праведан је и истинит.

⁵Они се покварише према Њему; њихово неваљалство није неваљалство синова Његових; то је род зао и покварен.

⁶Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Није ли Он Отац твој који те је задобио? Он те је начинио и створио.

⁷Опомени се некадашњих дана, погледајте године сваког века; питај оца свог и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти.

⁸Кад Вишњи раздаде наследство народима, кад раздели синове Адамове, постави међе народима по броју синова Израиљевих.

⁹Јер је део Господњи народ Његов, Јаков је уже наследства Његовог.

¹⁰Нађе га у земљи пустој, на месту страшном где бучи пустош; води га унаоколо, учи га и чува као зеницу ока свог.

¹¹Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим,

¹²Тако га Господ вођаше, и с њим не беше туђег бога;

¹³Вођаше га на висине земаљске да једе род пољски, и даваше му да сиса мед из стене и уље из тврдог камена,

¹⁴Масло од крава и млеко од оваца с претилином од јагањаца и овнова васанских и јараца, са срцем зрна пшеничних; и пио си вино, крв од грожђа.

¹⁵Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стену спасења свог.

¹⁶На ревност раздражише Га туђим боговима, гадовима разгневише Га.

¹⁷Приносише жртве ђаволима, не Богу, боговима, којих нису знали, новим, који из близа дођоше, којих се нису страшили оци ваши.

¹⁸Стену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога Створитеља свог.

¹⁹Кад то виде Господ, разгневи се на синове своје и на кћери своје,

²⁰И рече: Сакрићу од њих лице своје, видећу какав ће им бити последак, јер су род покварен, синови у којима нема вере.

²¹Они ме раздражише на ревност оним што није Бог, разгневише својим таштинама; и ја ћу њих раздражити на ревност оним који није народ, народом лудим разљутићу их.

²²Јер се огањ разгорео у гневу мом, и гореће до најдубљег пакла; спалиће земљу и род њен, и попалиће темеље брдима.

²³Згрнућу на њих зла, стреле своје побацаћу на њих.

²⁴Глад ће их цедити, врућице и љути помори прождираће их; и зубе зверске послаћу на њих и јед змија земаљских.

²⁵Споља ће их убијати мач, а по клетима страх, и момка и девојку, дете на сиси и седог човека.

²⁶Рекао бих: Расејаћу их по свим угловима земаљским, учинићу да нестане спомен њихов између људи,

²⁷Да ми није до мржње непријатељеве, да се не би непријатељи њихови понели и рекли: Рука се наша узвисила, а није Господ учинио све ово.

²⁸Јер су народ који пропада са својих намера, и нема у њих разума.

²⁹Камо да су паметни, да разумеју ово, и гледају на крај свој!

³⁰Како би један гонио хиљаду а двојица терала десет хиљада, да их није стена њихова продала и Господ их предао?

³¹Јер стена њихова није као наша Стена; непријатељи наши нека буду судије.

³²Јер је чокот њихов од чокота содомског и из поља гоморског; грожђе је њихово грожђе отровно, пуца су му горка.

³³Вино је њихово отров змајевски, и љути јед аспидин.

³⁴Није ли то сакривено код мене, запечаћено у ризницама мојим?

³⁵Моја је освета и плата, у своје време попузнуће нога њихова, јер је близу дан пропасти њихове, и иде брзо шта ће их задесити.

³⁶Судиће Господ народу свом, и жао ће му бити слуга Његових, кад види да је прошла снага и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног.

³⁷И рећи ће: Где су богови њихови? Стена у коју се уздаше?

³⁸Који сало од жртава његових једоше и пише вино од налива њихових. Нека устану и помогну вам, и нека вам буду заклон.

³⁹Видите сада да сам ја, ја сам, и да нема Бога осим мене. Ја убијам и оживљујем, раним и исцељујем, и нема никога ко би избавио из моје руке.

⁴⁰Јер подижем к небу руку своју и кажем: Ја сам жив довека.

⁴¹Ако наоштрим сјајни мач свој и узмем у руку суд, учинићу освету на непријатељима својим и вратићу онима који мрзе на ме.

⁴²Опојићу стреле своје крвљу, и мач ће се мој најести меса, крвљу исечених и заробљених, кад почнем освету на непријатељима.

⁴³Веселите се народи с народом Његовим, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој.

⁴⁴И дође Мојсије и изговори све речи песме ове народу, он и Исус, син Навин.

⁴⁵А кад изговори Мојсије све речи ове свему Израиљу,

⁴⁶Рече им: Привијте срце своје к свим речима које вам ја данас засведочавам, и казујте их синовима својим да би држали све речи овог закона и творили их.

⁴⁷Јер није празна реч да за њу не марите, него је живот ваш; и том ћете речју продужити дане своје на земљи, у коју идете преко Јордана да је наследите.

⁴⁸У исти дан рече Господ Мојсију говорећи:

⁴⁹Изиђи на ову гору аваримску, на гору Навав, која је у земљи моавској према Јерихону, и види земљу хананску коју дајем синовима Израиљевим у државу.

⁵⁰И умри на гори на коју изиђеш, и прибери с к роду свом, као што је умро Арон, брат твој на гори Ору и прибрао се к роду свом.

⁵¹Јер ми згрешисте међу синовима Израиљевим на води од свађе у Кадису у пустињи Сину, што ме не прослависте међу синовима Израиљевим.

⁵²Пред собом ћеш видети земљу, али нећеш у њу ући, у земљу коју дајем синовима Израиљевим.