Read Библија, Караджич, 1865 Jovanu 5 Bible Online

Jovanu 5 - Библија, Караджич, 1865 bible

Jovanu 5

¹А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.

²У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,

³У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;

⁴Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.

⁵А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.

⁶Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?

⁷Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.

⁸Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.

⁹И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.

¹⁰Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.

¹¹А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.

¹²А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?

¹³А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.

¹⁴А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.

¹⁵А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.

¹⁶И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.

¹⁷А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.

¹⁸И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.

¹⁹А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;

²⁰Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.

²¹Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.

²²Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,

²³Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.

²⁴Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

²⁵Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.

²⁶Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;

²⁷И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.

²⁸Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,

²⁹И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.

³⁰Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.

³¹Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.

³²Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.

³³Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;

³⁴А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.

³⁵Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.

³⁶Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.

³⁷И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.

³⁸И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.

³⁹Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.

⁴⁰И нећете да дођете к мени да имате живот.

⁴¹Ја не примам славе од људи.

⁴²Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.

⁴³Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.

⁴⁴Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?

⁴⁵Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.

⁴⁶Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.

⁴⁷А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?