Read Библија, Караджич, 1865 Jovanu 8 Bible Online

Jovanu 8 - Библија, Караджич, 1865 bible

Jovanu 8

²А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их.

³А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду

⁴Рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби;

⁵А Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?

⁶Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).

⁷А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.

⁸Па се опет саже доле и писаше по земљи.

⁹А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди.

¹⁰А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?

¹¹А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши.

¹²Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.

¹³Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.

¹⁴Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.

¹⁵Ви судите по телу, ја не судим никоме.

¹⁶И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла.

¹⁷А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.

¹⁸Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.

¹⁹Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог.

²⁰Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов.

²¹А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи.

²²Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?

²³И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света.

²⁴Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим.

²⁵Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем.

²⁶Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега.

²⁷Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца.

²⁸А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим.

²⁹И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.

³⁰Кад ово говораше, многи Га вероваше.

³¹Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,

³²И познаћете истину, и истина ће вас избавити.

³³Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?

³⁴Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху.

³⁵А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек.

³⁶Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени.

³⁷Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане.

³⁸Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог.

³⁹Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.

⁴⁰А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио.

⁴¹Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога.

⁴²А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.

⁴³Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.

⁴⁴Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.

⁴⁵А мени не верујете, јер ја истину говорим.

⁴⁶Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?

⁴⁷Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.

⁴⁸Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.

⁴⁹Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите.

⁵⁰А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.

⁵¹Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека.

⁵²Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека.

⁵³Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш?

⁵⁴Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог.

⁵⁵И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим.

⁵⁶Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се.

⁵⁷Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео?

⁵⁸А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.

⁵⁹Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.