Read Библија, Караджич, 1865 Dela apostolska 21 Bible Online

Dela apostolska 21 - Библија, Караджич, 1865 bible

Dela apostolska 21

¹И кад би те се одвезосмо отргнувши се од њих, идући право дођосмо у Ко, и други дан у Род и оданде у Патару.

²И нашавши лађу која полази у Финикију, уђосмо и одвезосмо се.

³А кад нам се указа Кипар, остависмо га налево, и пловљасмо у Сирију, и стадосмо у Тиру; јер онде ваљаше да се истовари лађа.

⁴И нашавши ученике остасмо онде седам дана: они Павлу говораху Духом да не иде горе у Јерусалим.

⁵А кад би те ми дане навршисмо, изишавши иђасмо, и праћаху нас сви са женама и децом до иза града, и клекнувши на брегу помолисмо се Богу.

⁶И опростивши се један с другим уђосмо у лађу; а они се вратише својим кућама.

⁷А ми почевши пловљење од Тира, дођосмо у Птолемаиду; и поздравивши се с браћом остасмо код њих један дан.

⁸А сутрадан пошавши Павле и који бејасмо с њим дођосмо у Ћесарију; и ушавши у кућу Филипа јеванђелиста, који беше један од седам ђакона, остасмо у њега.

⁹И овај имаше четири кћери девојке које прорицаху.

¹⁰Стојећи ми пак онде много дана, дође одозго из Јудеје један пророк, по имену Агав;

¹¹И дошавши к нама узе појас Павлов и свезавши своје руке и ноге рече: Тако вели Дух Свети: Човека ког је овај појас, овако ће га свезати у Јерусалиму Јевреји, и предаће га у руке незнабожаца.

¹²И кад чусмо ово, молисмо и ми и ондашњи да не иде горе у Јерусалим.

¹³А Павле одговори и рече: Шта чините те плачете и цепате ми срце? Јер ја не само свезан бити хоћу, него и умрети у Јерусалиму готов сам за име Господа Исуса.

¹⁴А кад га не могасмо одвратити, умукосмо рекавши: Воља Божја нека буде.

¹⁵А после ових дана спремивши се изиђосмо у Јерусалим.

¹⁶А дођоше с нама и неки ученици из Ћесарије водећи са собом неког Мнасона из Кипра, старог ученика, у ког бисмо ми стајали.

¹⁷И кад дођосмо у Јерусалим, примише нас браћа љубазно.

¹⁸А сутрадан отиде Павле с нама к Јакову, и дођоше све старешине.

¹⁹И поздравивши се с њима казиваше све редом шта учини Бог у незнабошцима његовом службом.

²⁰А они чувши хваљаху Бога и рекоше му: Видиш ли, брате! Колико је хиљада Јевреја који вероваше, и сви теже на стари закон.

²¹А дознали су за тебе да учиш отпадању од закона Мојсијевог све Јевреје који живе међу незнабошцима, казујући да им не треба обрезивати деце своје, нити држати обичаје отачке.

²²Шта ћемо дакле сад? Народ ће се сабрати јамачно; јер ће чути да си дошао.

²³Ово дакле учини шта ти кажемо: у нас имају четири човека који су се заветовали Богу;

²⁴Ове узми и очисти се с њима, и потроши на њих нека острижу главе своје, и сви ће дознати да оно што су чули за тебе ништа није, него да и сам држиш закон и живиш по њему.

²⁵А за незнабошце који вероваше ми посласмо пресудивши да они такво ништа не држе осим да се чувају од прилога идолских, и од крви, и од удављеног, и од курварства.

²⁶Тада Павле узе оне људе, и сутрадан очистивши се с њима, уђе у цркву, и показа како извршује дане очишћења докле се не принесе жртва за сваког њих.

²⁷А кад хтеде да се наврши седам дана, видевши га у цркви они Јевреји што беху из Азије, побунише сав народ, и метнуше руке на њ.

²⁸Вичући: Помагајте, људи Израиљци! Ово је човек који против народа и закона и против овог места учи све свуда; па још и Грке уведе у цркву и опогани свето место ово.

²⁹Јер беху видели с њим у граду Трофима из Ефеса, ког мишљаху да је увео Павле у цркву.

³⁰И сав се град подиже, и навали народ са свију страна, и ухвативши Павла вуцијаху га напоље из цркве; и одмах се затворише врата.

³¹А кад хтеше да га убију, дође глас горе к војводи од чете да се побуни сав Јерусалим.

³²А он одмах узевши војнике и капетане дотрча на њих. А они видевши војводу и војнике престаше бити Павла.

³³А војвода приступивши узе га, и заповеди да га метну у двоје вериге, и питаше ко је и шта је учинио.

³⁴А један викаше једно, а други друго по народу. А кад не може од буне ништа да разуме управо, заповеди да га одведу у логор.

³⁵А кад би на басамацима, мораше га војници носити силе ради народа.

³⁶Јер за њим приста мноштво народа који викаху: Погуби га.

³⁷А кад хтеде Павле да уђе у логор, рече војводи: Је ли ми слободно говорити шта теби? А он рече: Зар умеш грчки?

³⁸Ниси ли ти Мисирац који пре ових дана подбуни и изведе у пустињу четири хиљаде хајдука?

³⁹А Павле рече: Ја сам човек Јеврејин из Тарса, грађанин познатог града у Киликији; него те молим допусти ми да говорим к народу.

⁴⁰А кад му допусти, стаде Павле на басамацима и махну руком на народ; и кад поста велика тишина проговори јеврејским језиком говорећи: