Read Библија, Караджич, 1865 Rimljanima 11 Bible Online

Rimljanima 11 - Библија, Караджич, 1865 bible

Rimljanima 11

¹Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.

²Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:

³Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.

⁴А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.

⁵Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.

⁶Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.

⁷Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.

⁸Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.

⁹И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;

¹⁰Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.

¹¹Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.

¹²А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?

¹³Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;

¹⁴Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.

¹⁵Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?

¹⁶Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.

¹⁷Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;

¹⁸Не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.

¹⁹А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.

²⁰Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.

²¹Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.

²²Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.

²³А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.

²⁴Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!

²⁵Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.

²⁶И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.

²⁷И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.

²⁸По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.

²⁹Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.

³⁰Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,

³¹Тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.

³²Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује.

³³О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!

³⁴Јер ко позна мисао Господњу?

³⁵Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?

³⁶Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин.