Read Библија, Караджич, 1865 Rimljanima 14 Bible Online

Rimljanima 14 - Библија, Караджич, 1865 bible

Rimljanima 14

¹А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.

²Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.

³Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.

⁴Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.

⁵Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.

⁶Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.

⁷Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.

⁸Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.

⁹Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.

¹⁰А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.

¹¹Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.

¹²Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.

¹³Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.

¹⁴Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.

¹⁵А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре.

¹⁶Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро.

¹⁷Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме.

¹⁸Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима.

¹⁹Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог.

²⁰Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем.

²¹Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.

²²Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.

²³А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.